DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1889 str. 40 <-- 40 --> PDF |
180 — Op´som oviiii htjede taj tnili kulturtragcr kazati o hrvatskom seljaku toliko, da Ilije ulštii bnlji od tako avauih divljnka ili ljudoždera. Ja se pako oslobodjujom u obranu moga naroda u^jvratiti tom dr. Ccchu, dn bi od Bjega vitežki bilo, da ?e je prije, nego što je počeo onako bulazniti^ potrudi« do prvog boljeg našeg zagrebačkog krznara, pa bi čuo, Kasto se puhova koža u krznavdtvu neizplati, dosljedno zašto se taj specialitat u nas do danas razvio nije. — Pisati laži, kakove je Jiapisao uCeni doktor Cech. eeiatantno dokazuju daleko veću indoleneiju njegovu, nego što ju je tobož kod hrvatskog stiljaka našao. ZaSto se nije uceui doktor propitao kod prvih gurmana, pa bi sigurno čuo, zašto je puh sa čisto dogorenom kožicom daleko tečtiiji, nego svabski oderani jarac ili ukoženo prase a tako je i perad slastnija i hranivija, nego kad se odere. Ovo tvrde mnogi i o voću, koje je u ljuski, pa ga samo takova traže i kupuja, jer je slastnije, nego oguljeno. Taj dr, Cech da se je potrudio upozaal:i bolje život hrvatskog seljaka, onda bi se sigurno osvjedočio, da bi se hrvatskomu seljaka sgrstalo samo Čuti, a ne viditi, da doktorovi zemljaci jedu najvećim railjem svakovrstan divljač onda, kad več tuhne i skoro pcsve pomodri od gnjilode. Ali da — to po muienju dr. Cecha pokazuje izvanrednu uljudbu njegovih zemljaka — fin nos i bog ti ga znaj, što joŠ ne. Hrvatski seljak kao divljak nebi se aa živu glavu takova trula mesa ni dotaknuo, a kud i kamo ga jeo — ergo za to je divljak. Mi bolje poznamo našeg hrvatskog seljaka, nego što ga je letimice mogao proučiti dr. Cechj pa Čast njegovom doktorstvu, ali to nam mora dopustiti, ako mu u brk kažemo, da laže; jer naš hrvatski seljak ne samo što puhu izvadi utrobu, nego očišćenu puhovinu prije opere, nego Što če ju izpeći. Takovu puhovinu sigurno bi požudno jeli i „konjožderei", kojim danas kod nas hvala bogu još traga nelma ili „Quargelfresseri", kojim je največa slast, ako mogu živ e crve gutati. Ali Čekaj raujoldate crve hrvatski seljak jede — onda bi bio barbar, indolentan i bog ti ga znaj, kakove ujedljive prišivke nebi mu dr. Cech prišio. Tko je bliži divljakom — hrvatski seljak ili Quargelfresseri — o tom neka dr. Cech po miloj voljici razmišlja. Disit! Zaključni raoun mirovinske zaklade sbora službenika križevačke Imovne občine u Belovaru za godinu 1888.: A. Prihod: u gotovom u efektih 1. Blagajnički prenos ođ gedine 1887 for. 100-30 for. 7030*2. Prinos osoblja i imovne občine 1229-65 3. Kamati glavnice , 651-72 4. Odplačene glavnice 300´ ~ 5. Globe 12,— 6. Predujmovi , . . . . 122-10 7. Zadužnice zajmova 2050Ukupno . for. 2415´77 for. 9080 B. E a z h 0 d : u gotovom u efktih 1. Zajam ua zadužnice for. 2050-— for, 2, Predujam ...,.,..., 62-77 3, Odpis glavnice 375* — 4. Blagajnički ostatak danom 31„ pros. 1888. ,´ 303.— i705.-- Ukupno . . for. 2415´77 for. 0080 — Uprava mirovinske zaklado sbora službenika imovne občine križevačke. U Belovaru, dana 31, prosinca 1888, Tomo Bogović, tajnik. |