DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1889 str. 20 <-- 20 --> PDF |
- žo — taj umejak primjerice leži uz vlastelinsku ili imovnu šumu, u kojoj neki trgovac izradjuje kupljena stabla, pa hoće i sva stabla u uraejku kupiti. I zbilja lugarev susjed proda trgovcu sva stabla u uraejku, te mu onaj izplati poprieko 260 for. za svaki hektar. Recimo, da je ta ciena prema ondašnjim prilikam dobra. Ovaj primjer poslužiti će nam kod dalnjeg razmatranja, pa ga s toga dobro pamtiti valja. Ali se može pripetiti, da ima seljaka, koji imaju svoje kolosieke, u kojih je drveće od raznovrstne starosti ili dobe, te bi bili voljni znati, što vriedi u kolosieku nahodeće se drvo, koje ali još za sjekiru dozrelo nije. Znajuć, da je lugar čestit i valjan, te da jim ide svojim savjetom na ruku, obratit će se na njega, da jim i u tom pomogne. Prije, nego što ću s primjeri razjasniti, kako će lugar u takovih slučajih postupati, napomenut ću ono, što lugar prije znati mora. Predmnievajuć, da se radi jedino o tom, da se ima proračunati samo vriednost drvne gromade u kolosieku a ne i vriednost zemljišta t. j . šumišta, svakako valja pronaći razmjer obnovka ili prirasta na drvu. S toga je od potrebe znati, u koliko je dotična vrst drveća do stanovite dobe na objamu prirasla. Svaka vrst drveća neprirašćuje jednako t. j . svaka vrst drveća nepovećava svoj objam jednako do iste dobe. Pa recimo, da možemo sav dohodak proračunati, koga ćemo dobiti od drva za cielo vrieme, u kojemu ono raste, ipak nebi mi tim sve postigli, što bi morali znati. Svakako moramo izpitati, kako bi se naime mogli ti dohodci drva obzirom na sposobnost drvne porabe unovčiti — to će reći: mi moramo osim toga znati, što će takav dohodak od drva zaista vriediti prama njegovoj pravoj sposobnosti za stanovitu svrhu, za koju ćemo drvo poraditi. Pamtimo, da se jedna i ista vrst drva prama svrhi porabe jednako neplaća, a poznato je još i to, da se i ciena drvu od jednake množine pogledom na starost drveća mienja, a to će reći, da se ciena drva od iste te iste vrsti i množine ravna po tomu, da li je ono od starog ili mladog drveta (stabla) usječeno, te u koju se svrhu poraditi daje. Kod procjenjivanja vriednosti drveća u kolosieku, koji još za sjekiru dozreo nije, nećemo ići na to, da pronadjemo njegov tvaran dohodak t. j . mi nećemo htjeti pronaći, zašto se sve upotrebit može drvo, koje se nahodi u kolosieku, nego ćemo proračunati samo njegovu razmjernu novčanu vriednost u stanovitoj opredieljenoj dobi ili starosti drveća. Stabalca u kolosieku, koja su tekar 1 ili 2 godine stara, neće imati nikakav tvaran dohodak, jer iz tako mladih izdanaka nemožeš ništa načiniti, pošto niesu za ništa prikladna; nu poznato je, da kolosiek, ma bili izdanci 1 ili 2 god. stari, ipak nešto vriedi, te će kolosiek sa 2 god. starimi izdanci u jednakih odnošajih više vriediti, nego kolosiek sa 1 god. starimi izdanci i t. d., a ta vriednost kolosieka raste postupice prama dobi ili starosti drveća sve do one dobe, u kojoj je drveće za sjekiru dozrelo. Ova vriednost nezavisi dakle od množine ili objama drvnog |