DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1888 str. 23 <-- 23 --> PDF |
539 ~ Pitanje o transportu. Pitanje je o transportu tako važno, te se laćamo, da ga razložimo novimi cinjenicami, koje nisu u obće dosta poznate, a treba ih razjasniti, da se olakoti ciela razprava i da javao mnienje ne koleba imedju ovoga i onoga, a to sve zato, jer mu je mišljenje osnovano na odnošajih, koji nisu dostatno razjašnjeni. U Franrazkoj se svakako najviše trguje po željeznicah, no ipak je brodarstvo zadržalo ili preuzelo znatan dio u trgovačkom transportu. Po statističkom izvještaju, što ga je objelodanilo ministarstvo za javne radnje, imade u cieloj Fraazuzkoj povodnili pnteva u duljini od 1G.644 km., od čega odpada na veće i manje rieke i jezera 11.855, a na kanale 4,789. Vidi se dakle iz toga, da je nutarnja naša vodena mreža veoma lazgranjena i da podpuno zadovoljava trgovačkim potrebam. ´ No ipak je od ovih 16.644: km, u porabi samo 12.720 km., a od toga je opet 1012 km. prikladno samo za splavi. Ali ipak jošte ostaje 11.708 km. za transport na brodovih. Od ovih 11.708 km. jest 6910 km. naravni povodni put, a 4789 km. su umjetni priekopi (kanali). Ukupna težina robe, koja je prošla po ovih povodnib putevih u nutarnjosti zemlje dosegla je god. 1887". do 28,028-436 ton^, od čega 9,711.208 bijaše transportovano na riekah, 13,317.228 na kanalima; po vrstih robe bilo je: Mineralna goriva 7,095.223 Mineralna gradjevna materijala. 5,990.865 Kazne vrsti gnojiva ... . 1,175.227 Drva za g´.rivo i druge potrebe 1,551.025 Drva na splavih . . . , . 384.718 Metalne industrije . . . 2,680.243 Poljskih proizvoda i hraniva . 3,160.216 Razlicnih proizvoda ... . 990.919 Svega . . 23,028.436 Ako industrija s đrvi i neprevladjuje u ovoj skupini, ipak sačinjava 12. dio čitavoga prometa, a to je znatan broj, koji zaslužuje osobitu našu pažnju. Za prievoz plaćalo se godine 1877. za 2034 milj. kilometr. toni (t. j . ovako: ako je koji trgovac prevažao lOO ton^ 10 klmt. daleko, imao je da plati za svaku tonu 10 km. prevoznine, što se krade veli 1000 kilotnetr. tona), a god. 1887. plaćalo se za 3074 niilj. kilomtr- tona. Taj znameniti prirast je posljedica ugnjetavanja brodarstvenoga prava od g. 1880., o kojem smo ugnjetavanju mi već više puta progovorili. Brojenje svega brodovlja, koje pripada nutarnjoj plovitbi, bijaše g. 1887. 15. oktobra. To je bio prvi pokušaj ove vrsti u Francuzkoj. Sveukupni broj brodovlja riečnoga iznašao je do 15.730, koje može p.nesti do puna natovareno 2,713.847 tona po lOOO kilograma. Brodova od 33 metra i više, t. j . takovih, koji su za plovitbu po velikih riekah i priekopih za veliki promet, t)do je |