DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1888 str. 73 <-- 73 --> PDF |
^ 445 "» tu i hrasta u cistom porastu. Jediia desetina svili o-vili šuma sastoji se iz bukve„ Belgijski šiimari misle, da bi ovdje trebalo obratno gospodariti, najme bukvu kao nadraslo drvo, a hrast kao podraslo. Podraslo drveće u Ardenali nalazi se uajviše po stranama dolina ^ nizkima obroncima i po obalah rieka. Obhođiije se mienjaju u obće izmedju osamnajst do dvadeset i pet godina; najveća je u državnim šumama Aulier i Herbeumont, naime trideset. Te obhodnje dosta su kratke. Što se tiče pričuvaka, nema nikakova pravila niti u ostavljanju ni u razdjelbi. Kadraslo drveće sačinjava obično hrast lužnjak sa bukvom, Javorom i jasenom i drugimi listacami. Podstojno drveće pako poglavito od graba, bukve, k tomu još ponešto breze, Meska i drugih nuzgređnih vrsti listača. Gospodarenje sa nizkima šumama gospodujuće je u Ardenab. Obhodnje istih mienjaju se izmedju petnajst do dvadeset godina; riedko kada dosegnu dvadeset i pet. Većim dielom ne ostavljaju se niti tu pricuvci. Takov postupak može se uzdržavati tamo, gdje je hrast cer u pretežnoj množim, ali u većem dielu kraj steljarenja i pašarine žalostno je stanje tih šuma. Proizvodi šuma u Ardenah neće se moći izrabljivati do onog dana, dok se komunikacionimi sredstvi ne spoji sa mjestom potroška. Malobrojno pučanstvo u Ardenah bez industrije troši razmjerno malo. Nerazvita stabla ostavljaju se sada, jer se sve više i više udomaćuje kameni ugljen, te je iztisnuo i drveni ugalj iz porabe kod kovača. Na ovakovom absolutno,m šumskom tlu, kakovo je u Ardenah, valjalo bi dakle uzgajati šumu, da se uzmogne jednom izvažati drvo u druge krajeve Belgije. Pojas jurski ili laporni proteže se južno od Luksemburga; pođnebje je razmierno dosta blago, tlo puno plodnije, a šume u boljem stanju nego u Ardenah, ali nemaju velike važnosti. Pojas vapneni skoro je sasvim izkrčen. Od starih šuma, koje ga negda pokrivahu, vidiš danas samo još po gdjekoju krpicu amo tamo razštrkanu. Taj predjel leži sjeverno od Ardena, te neima ništa osim nekoliko do skrajnosti proredjenih nizkih šuma, u kojih je hrast glavna vrst. liavnica belgijska sa valovitima brežuljcima od 60 do 100 met tvori pjeskovito ilovasti pojas. Obuhvaća južnu Flandriju, sjeverni dio Hainau-a, cieli Brabant i dielomice pokrajine Namur, Liege i Limburg. Plodnost zemljišta, blagost podnebja i gusto pučanstvo ućini kraj gumama, da se na mjesto njih razvije bujim poljsko gospodarstvo. Izim nešto malo bora i dobro uspievajućeg grraovlja na živom piesku spomena je vriedna samo već napomenuta državna šuma Soignes (4.141 hekt). Pješčani pojas dosta je razprostranjeu pogledom na veličinu Belgije. Taj predjel digao se je zadnji iz mora, zaprema dobar dio obih Flandrija i pokrajinu Antwerpena i Limburga. Flandrije su poglavito poljodielske, ali morske obale su puste i obraštene korovom, te su skoro pomladjene borom. Piesak obala morskih nije jako sipak, s tOg.^ nema pošumljenje istih tako velike važ. nosti, te nema bojazni, da će se zanemarenjem obale oštetiti. |