DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1888 str. 38 <-- 38 --> PDF |
. ^ 410 — upućeni bili, i to gotovim izradjenim hrastovima, a razmjerno još vize, kada bi se ova izradjena drva reducirala, obzirom na troškove oko izrade, na onu vrieđnost, koju ima gorivo drvo na panju. Da, imovna obćina u kasnije je dakle kod ovih 700 hrastova, što je na dražbi prodala, za 3016 for. više dobila, U samoj stvari imovna obćina je u mnogo većoj dobiti, jer za onih 408 m^ gradje nebi se nikada dala postići svota od 2856 for., pošto kod istih hrastova nebijaše takove gradje, iz koje bi se dale grede rezati, nego mahom ćutkovi od 2 met. dužine, dakle material za rezanje stupaca ili za ciepanje prošća, u koliko bi se na tu dužinu cjepati dalo. Pa ako baš uzmemo, da bi se to i moglo postići, onda je svakojako veoma velika razlika izmedju jedne i druge dobiti. Ako sad uzmemo oa um to, da ova imovna obćina izdaje iz redovitih sjećimv od starih hrastika morovićke šumarije 17.000 m*\ onda je lahko pojmiti, da se u ovoj gromadi izdade na raSun goriva mnogo drveta, iz koga bi se mogla proizvesti dužica, te koje bi se mogle za liepe novce prodati. Ja držim, da nebi preterao, kada bi stavio cienu od 1 for. 50 nvč. po metru za svih tih 17.000 m*^ drva gorivnih tobože. Po ovoj cieni kada bi se tih 17.000 m^ prodalo, dobilo bi se 25.500 for., a za taj novac mogla bi imovna obćina nabaviti 17.000 pr. mt. gotovih izradjenih drva za vatru, te tako gotovimi đrvi namiriti dotične pravoužitnike, a da joj uz to ostane u blagajni još višak od 8.500 for.; a ako bi si naplaćivala od pravoužitnika u ime toga, što gotova drva dobijaju, samo 30 nove. po metru, iznosila bi dobit, 8500 + (17.000 x 0-3) =: 13.600 for. Medjutim imade nešto, što stoji na putu ovakovom postupku i odnosna ovakovoj prodaji. Ovih 17.000 m´* goriva vezano je sa drvi za gradivo, koje je imovna obćina takodjer obvezana izdavati u ime pokrića gradjevinskih potrebština svojim članovima, s toga se neraože u cielosti posebno izlučiti i na dražbu iznieti drvo za gorivo. No ako se to u cielosti nemože izvesti, ima gdje se može; a moglo bi se i bilo bi umjestno kod onih sastojina, koje su kržljave i kratkih debala, iz kojih se nemože izvaditi podužna gradja od veće dužine, kao što ju pravoužitnici trebaju za gradnju kuća i drugih staja. Takovih sastojina imademo žalibože 1 danas mnogo, a biti će ih i u drugom deceniju i suviše. Kao što sam napred rekao, ovo bi bio jedan od najradikalnijih liekova protiv oskudice drva za vatru tamo, gdje takova postoji, a izdašna novčana dobit ondje, gdje te oskudice neima. Ostvarenje ove zamisli nebi bio težak posao. To bi se dalo ugovoriti s onim trgovcima, koji bilo imovne bilo državne šume za proizvodnju duge zakupe; od njih bi se naime mogla kupiti onolika drvna gromada za gorivo u izradjenom stanju, koliko bude od potrebe bilo. Ovo važi za prestare sastojine morovićke šumarije. Kod doinjih Suma u klenačkoj i kupinskoj šumariji nebi to bilo od tolike koristi, jer su tamo šume |