DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1888 str. 34 <-- 34 --> PDF |
^ 406 — ^ jedinica, te bi se kasnije u 2. ili 3. periodi radi pomanjkanja doraslih porastima i opet moralo prekinuti uživanje. A kada se već prekidati mora, to smo držali da će biti opravdano, ako se to učini odmah u početku, da so naime te mlade sastojine u sadanjosti i^van uživanja stave. Današnja drvna zaliha ovih izvan uživanja stavljenih lugova iznosi ukupno 165.351 m^ Sastojine ovih lugova variraju izmedju 15 i 40 godina. Napuštanjem uživanja dohodka iz ovih lugova prištedjuje se svake godine 165361 X002 = 3308m^ ako bi t j - svi dotični lugovi uz stogodišnju obhodnju uredjeni bih, a razmjerno još mnogo više, ako se pripoje onim gosp, jedinicama, koje su za uzgoj sitne šume upriličene. Obzirom na ovu uštedu imala bi ova imovna obćina pravo isto tohku drvnu gromadu od vanrednih užitaka, koji su prehvatom u morovićkoj šumariji nastali, prenieti u redovito uživanje, a samo razUku izmedju ove uštede i predhvate kao neredoviti užitak smatrati. Pošto imovna obćina to ne čini, to ostaje ovaj prirast za korist budućnosti sve dotle, dokle se u dotičnih lugovih sječa ne odpočne. Ovom prištedom dobivati će budućnost takodjer jednu do dvie hiljade kbm. drva za vatru. Nadalje valja imati na umu i to, da će se u kasnija vremena dobivati putem proredjivanja mladih sastojina takodjer znatna količina goriva. Kod nas je danas proredjivanje mladih sastojina riedak pojav; ono se upravo i aepreduziraa prosto s toga, što se taj inače po uzgoj šume koristan posao u ovoj okolici još ne rentira. Što se tiče glogovine i dragog sitnijeg drvlja, koje danas pod progaljenim odrastlim sastojinama raste i buja, mogu reći, da će i u budućnosti takodjer naknadjivati drva za ogriev kao što to i danas, a i od davnih vremena biva. Danas uživaju naši šumoovlaštenici glogovinu, kruškovinu. jabukovinu, žestiku i drugo manje važna čbunje po svih odraslih sastojina na površini od 35.000 kat jut Da uzmemo samo, da 1 jut. donosi poprečno V* ni^, to bi iznosilo hepu gromadu za gorivo od nekih 8—9000 m´l Medjutim mogao bi se ovaj donos shodnim sječnim redom i povećati, kada bi se naime i za to drvlje odgovarajuća osnova udesila. IJzev sve ovo u obzir netreba da nas mori briga za budućnost u toliko manje, što u neposrednoj bhzini imademo Frušku goru, čija je utroba prepuna kamenog uglja, kojim će se bez sumnje moći grijati naši Sriemci jeftinije no iz svojih vlastitih šuma. Evo već danas griju se sobe po samoj Mitrovici tim ugljom jeftinije, nego s našim drvom. U buduće, kada se bude mogao ugalj na željeznih putevib dovoziti, biti će taj ogriev svakako još jeftiniji, te je posve moguće, da će naši nasljednici, koji će nastupiti upravu ove imovne obćine, već posle 20 god. posve odustati od gojenja sitnih šuma, te se latiti uzgoja visokih, koje će im drva za tehničke svrhe donositi, jer će se moći zadovoljiti tadanji šumovlastnici još sa manjom gromadom gorivnih drva, no što ih današnji uživaju. Šta više, vrlo je vjerojatno, |