DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1888 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 403 — Iz krivog shvaćanja imovine biio je i u javnosti krivili na/ora. Tleklo se, prodaje se godišnje za 150 i vise hiijada forinti, a narodu se ne da dosta. Kao da je tko kriv sto trgovci plate 150 000 i´or., tu se sudi po svoti a neračuna se, da trgovci plate po 15 for. km. i po 50 i 60 for. jedan hrast, A kad bi plaćali po 1 for. km., onda bi svota iznosila samo 10.000 for. i prigovora s te strane sigurno nebi bilo. Sretna je imovina, koja daje toliko ogrieva i koja svu potrebu na gradji podmiriti može, šta će reći na pr. pravoužitnici L banske imovne obćine, kad čuju, da se lanjske godine dalo narodu 17.000 m^ birane gradje Sto bezplatno što uz cienu od 1 for. 90 nC. ? Kod njik čitav godišnji dohodak na gradji iznosi jedva 4000 m^. Neće li oni reći, da su Brodjani sretni? Sve škole, sviobćinski i župni uredi dobivaju ogriev bezplatno. Sve mostove, svu gradju za javne zgrade daje imovina, sve odvodnje i puteve podpomaže imovina. Imovina plaća oko 40.000 for. samo školskog nameta. A gdje je drugo uživanje. Paša je bezplatna, žirovina je be^^platna. Tolike obitelji živući kraj šume, živu baš od šume braneći silnu marvu i svinjo. Žalostna je pak imovina, koja se na nesiguran način uzdržaje, gdje se čeka da se svaki novčić šumske štete plati, da se otuda tekuća potreba podmiri. Drugčije bi izgledalo i u brodskoj imovini kad bi se željno izčokivao svaki novčić za šumsku štetu. Tada bi sigurno sela, koja po hiljade imovini duguju, to gorko osjetila. Još se pogovara, da je narod prisiljen drva bez dozvole sjeći, jer mu se dobrovoljno dosta neda, ali ta bez dozvole posječena stabla nisu drva za ogriev, to su birani hrastovi, brže bolje izpiljeni u duljini od 2 metra i preko noći odveženi u Vukovar. Oprostite što sam vašoj strpljivosti ovim razlaganjem možda već dosadio. Ja ću sad u kratko sve reasumirati i zaključiti. Krivo je načelo, veli dr. llentsch, da je ona zemlja najbogatija, koja sve sama producira, što joj treba i što klima dopušta. Šta tim misli odmah ću reći. Poznato je, da je valjda u čitavoj našoj monarkiji najveća oskudica drva u Bačkoj. Pa ipak nije nikomu palo na pamet, da one plodne njive u šume pretvori. Ovako bogato tielo, kao što je brodska imovna cbćinaj nebi dakle bila radi ogrieva u neprilici ni onda, kad bi šume imale još veći procenat gi´adje. Za novac se dade sve nabaviti, ali za to treba odlučne volje. Za sadanje okolnosti valja narod da zaboravi na stari običaj, kad je dobivao stojeće hrastove, inače de nestati i hrastova i imovine. Uz ogrievna drva, koja se sa imovinskih sječa daju, spreman je gospodarstveni ured sa dobivenom dozvolom visoke vlade uviek kupiti drva, da svaka obitelj dobije po 1.0, 14, 18 i 22 metra ogrieva. Samo na to treba da privoli zastupstvo, a neprivoljuje za to, što ogrieva po otvorenih dielovih šume još uviek dosta imade, ili možda za to, što su to bogatiji ljudi, koji si ogriev i onako lako nabave. |