DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1888 str. 47 <-- 47 --> PDF |
~ 303 — Sada bi mogli još koju reći o šteti, koju nam gubarove gusjenice nanose. Nema sumiije, da hrast u rastu zao.staje, kad mu je pojedeno lišće; a osobito ako se to više godina opetuje. Tad mu je za cielo to vrieme prirast u debljini vrlo malen, a bili će i sliedećih godina slabiji, jer je svako stablo po dva put na godinu moralo trošiti kali i fosfornu kiselinu, te uslovne ali u maloj mjeri u zemlji zastupane substaucije. No ta šteta ni ne osjeća se momentano, druga puno veća šteta je, što nestane žira i šiške. Eaćunajmo poprjecno da na jutru po 3 nn centa žira urodi, to bi na gore označenoj površini urodilo 27.000 m. centi, a tim bi se moglo nekoliko hiljada komada svinja užiriti. A poznato je, da u našem kraju narod baš svinje u veliko hrani, to će osjetiti okolna sela pojedenih dieiova šuma gorko nestašicu žirovine. Dodajmo tome još, da pojedene šume ni šiškom neurode, pa ćemo shvatiti, da na hiljade i hiljade forinti štete gusjenice nanesu. 0 zatoru gubara puno se pisalo i piše, nu to su sve mjere, koje bi čovjek mogao pokušati u vrtu, ali u velikih šumah ne. Tu priroda sama jedino ponioći moie i to ako onda, kad se leptiri polegu, više dana kiša uzpada i tako leptire dielom utamani a dielom zapreci, da nmžaci nemogn ženke oploditi. To je jedino sredstvo. Gusjenice ždere valjda samo kukavica. Okolo Vinkovca čulo se i vidilo ove godine vrlo malo kukavica, i ja sam držao, da su se valjda sve povukle u zaražene krajeve, ali su mi stanari i pastiri rekli, da ih ni ondje nije bilo više no obično. No rekli su mi, da Žvorci gusjenice tamane; da se osvjedočim o tome, pokušao sam n)ladoga odraslog već čvorka u krletki gusjenicami hraniti, ali ih nije htjeo jesti, ma da je lakomo progutao leptire i neke insekte iz reda Orthoptera. No istina je da čvorci gubarove kukuljice žderu. Čvorak nam je dakle i tu vrlo veliki prijatelj. Ko na žalost bivati će ih svake godine sve manje, jer starih dupalja sve više i više ne staje, a u mladoj šumi čvorci se ne legu- Vriedno bi bilo, da se na svakoj sječi ostavi po koji stari šuplji hrast; to bi valjalo uvesti i kod imovina a i u državnih šumah. Još bi bilo vriedno ovdje razpraviti jedno pitanje, naime veliki broj mu- žaka prama malo ženka, za tim boja mužaka i njegova veličina spram ženke. No to je pitanje strogo prirodoslovne strane, pa ga neću obširno razlagati, premda moram pri^^nati, da ne bih mogao sasvim točno na svako pitanje odgovoriti, ma da je to kod drugih rodova (genus) leptira lakše na temelju priznatih teorija i zakona Ženke su u obće veće, što imadu plodnicu i po više stotina jaja, a uslied korelacije morala su im i krila veća narasti, pa makar ženke i neletile. Tako gubarova i svilčeva ženka ne leti, dočim mužaci lete, da mogu ženke naći. Neima sumnje, da će veći broj mužkih gubarovih leptira prije naći posakrivane u kori ženke, nego li manji broj, dakle je u interesu eksistencije vrsti, da se veći broj mužaka izleže. |