DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1888 str. 34 <-- 34 --> PDF |
kaŠnjeg proredjivania takodjer, clorini kod nk-enja prouzročio bi čovjek samo troškova. Ima i drugog sta u Lore^^evoj rnduji, sto v^e mora pripisati poglavito nedostatku prostom, koji je stajao ,spisatelju aa ra^poLiganje. Na strani 028 veli od jalše: „u visokoj šiuni (niokriji dieiovi obično cisti) kao i u nizkoj f25 do 30 godišnja oblioduja)", ili kod topola ^^ponajviše u vi´^okoj sumi, ali n emj eroda va e za uzgoj." Jalše kod 2r> do ?>0 godišnje obbodnje daju samo zločest g(jrivni material, dočini kod 40 do 50 godišnje obhodnje daju već tvorivno drvu, a da tim izgube svoju izbojnu snagu. Napokon sve vrsti topola uzgajaju se radje u nizkoj nego li u visokoj šumi. Isto tako ne valja kazati o omoriri^ koja je toli slaba proti \ihi´U, da nijo izključena kao nadstojno drvo u srednjih šuniah. U cielosti sadržaje Lorey-ova radnja same već dovoljuo poznate stvari, dieloniice u obliku Tiovijem i pravilnijem, ali svuda preko reda pokraćene. Gdjekoja poglavja čitaju se kao kakova bilježka, koju akad´nnički profesor metne preda se, da ne zaboravi važnije točke; on u svom djelu govori o svih zasieeajućih pitanjih, daje ponajviše i svoje mnieoje o vricdnosti i valjanosti postupka, ali žalibože riedko da to i potanko dokazuje. Iz ostalih odsjeka Lorey-ove priručne knjige moći je bez inih pomagala nešto nova naučiti, ali u ovom sadjenju ne za tu svrhu bio je autoru razpoloživi prostor premalen, te iz ovako razporedjena materiala mogao je vrlo dobru učevnu knjigu sastavili, što valjda botomice nije htjeo, jer nije osjećao potrebu, da predmet potanje obradi. Autor je htio, da podade u svom djelu pregled svega, što dosele o sadjenju znamo, te jp tu zadaću i izvrstno riesio, uprkos svim navedenim nedostatkom. Kuji npma dovoljno vremena, da potanko prouči ono što mu treba, a hoće li uporabiti ga za temelj svojih predavanja a komu je kakov izpit polagati, dobro će mu to djelo služiti za rcpeticiju. Nu za samouka, koji bi rado da sve uči, što na predmet spada, nije ta radnja sposobna a nije zato ni spisana. — Drugi svezak naime o uredjenju šuma počinia sa „Eacunanje vriedn 0 s t i šuma i šumarska s t a t i k a ´^ od L e hr a. Šumarska statika nije obradjena preuui nazorom od Hundesluigena ]iego prema onim od Heyera- Prvi dio izradjen je velikom jasnoćom i podpunosti, a drugi dio je izvrstna proi)aganda za poznatu nauku o čistom prihodu. Vrlo su zanimiva u računanju vriednosti i-azlaganja o veličini kamatnjaka u šumskom gospodarstvu. Lehr zaključuje, da u obće okolnosti šumskog gospodarstva dopuštaju samo uporabu manjeg kamatnjaka , ako so uzmu u obzir sadašnje ciene i dohodci, nego li za sigurnu posudbenu glavnicu, te priznaje pogledom na padanje kamatnjaka za novac, da će doći vremenom u uporabu za dulje obhodnje manji kamatnjak a za niže veći. Navadja takodjer način i postupak, kako se ima izračunati šumsko gospodarstveni kamatnjak za pojedine slučaje, |