DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 24 <-- 24 --> PDF |
- 250 nost?" odgovorio, da neznam, kojoj bi vrsti drva dao veću prednost, a to zato ne, buduć svaka vrst drveća ima svoja osobita svojstva pogledom na porabu, po kojoj se porabi i vriednost dotičnog đrveta ustanovljuje. Recimo primjerice, da imamo hrastov ćutak od 4 metra duljine i 70 cm. debljine, pa da nam on bude za mjerilo vriednosti kod ostalih vrstih drveća, koja bi se po njegovom svojstvu za različite tehničke svrhe upotrebiti mogli. Poznato je svim i posvud, da je naša hrastovina ne samo kod nas, nego i u inozemstvu na glasu, buduć je čvrsta, jaka, dugotrajna u vodi i na suhom. Ona se rabi za vinsku burad, bačve, kućnu gradju, brodove i za raznovrstne tehničke sprave, te se baš toga radi mnogo traži i dobro plaća. Zato bi se onaj hrastov ćutak mogao pogledom na njegovu duljinu i debljinu za tehničku porabu dobro upotrebiti i unovčiti. Stavimo uz bok hrastovom ćutku drugi jelov ili omorikov ćutak od iste duljine i debljine, kao što ga ima hrastov ćutak, onda bi za sitara ili za orudjara imao veću vriednost jelov, nego li hrastov ćutak, buduć sitar ili orudjar nebi za svoj zanat mogao rabiti hrastov ćutak, a isto tako vriedniji bio bi za rezbara ili kipara lipov ćutak za kipove i rezbarije, nego hrastov ili jelov ćutak, te bi ga rezbar bolje plaćao, pošto hrastov ćutak za njegov posao nebi prikladan bio. Isto tako nadmašuju hrastovinu u obrtu i mnoge druge vrsti drveća, kao: grabovina, oskoruševina, divja kruška i jabuka i t. d., za koje bi obrtnik po svom zanatu više platio, nego za hrastovinu ili za koju drugu za njegov zanat neprikladnu vrst drveta, pa ma bila ova potonja vrst po objamu veća. Iz javorovog i orahovog drva pravi se fino pokućtvo, koje orudjari, tokari i stolari bolje plaćaju, nego što bi plaćali hrastovinu. Drenovina je fina, težka i čvrsta kao kost, a poznata tisovina, koju rabe tokari za raznovrstne fine umjetnine i pokućtva, vrlo se dobro plaća. Medju ostalimi vrsti drveća nemože se mimoići jalša, niti topola, akoprem se iste vrsti drveća drže kao obično drvo. Ako jih prispodobimo sa hrastovinom glede njihove porabe, onda ćemo lahko njihovu novčanu vriednost prosuditi. Recimo, da bi koritaru ciganinu jednog hrasta pod taj uvjet bezplatno prikazali, da iz njega korita izdubi, tad bi se on jamačno na tom daru liepo zahvalio, jer mu je dobro poznato, da će mu hrastova korita, ako jih bude iz šume na ledjih nosio, na sajmu popucati, dapače on će na toj svojoj hrastovoj robi štetovati, buduć mu za izpucana korita nitko ništa ponuditi neće. Zato će koritar za topolu ili jalšu više platiti, jer će iz njih valjana i trajna korita izdubsti, te će takova korita dobro prodati. Uzmimo, da bi onakav hrastov ćutak za gorivo upotriebili, onda bi isti manju vriednost imao, nego što bi ju imao na pr. bukov ili jasenov ćutak od iste veličine, buduć iste vrsti drveća veću gorivost imadu, nego hrastovina i bolje će se za gorivo plaćati, nego za hrastovinu. Kao što su obrtnici svojstva pojedinih vrstih drveća praktično proučili i izkušali glede njihove uporabivosti i glede njihove sdruživosti u zanatu, da jim |