DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 245Poslie duljeg vremena stade vođić i dade znak, da je u blizini ona jela, u kojoj si je medjed ove zime stan priredio. Tiho sve. Sumrak se hvata. Lagano jedan za drugim dodjosmo nad ii alu dragu, od koje protivna porebrica nebijaše jako strma, ali se na visoko diže. U polovici te strmine stoji jela, koja mi je vodić pokazao veleć, da je po svoj prilici u njenoj utrobi stan medjedov. „Jest — šapne vodić — u jeseni sam opazio oko jele blata, korienja i truleži, što je medjed iz nje izbacio, da si priredi ležaj". Ulaz brloga okrenut je prama nami, nu mi bijasmo daleko, a mučno približit se u pravcu. Nije drugač, nego obići dragu i sa strane doći. Tako i učinismo. Za nekoliko časaka eno nas popreko o bok jeli. Ja i sad podvojih, da je medjed u brlogu, ali se ipak pripravim na pucanje. Dadem znak vodicu, a on pohrli k brlogu, udari sjekirom o led nad izlazom brloga, i eto — medjed zamumlja! Ja ga doduše nisam čuo zamumljati, ali onaj, koji je sjekirom udario po jeli, skotrlja se na uznak u dragu, viknuv „udri". Što je to, pomislih u brzo. Poletim bhže, ne vidim ulaza, a niti šta čujem. Onomu vodicu što no se je skotrljao viknem, da se diže i da podje k izlazu. U tren oka bio on opet kod izlaza, te udarajuć sjekirom o led, led odprhne, a medjed ručeć sune na izlaz. Eno ti ga! Ja presenećen skočih ipak k izlazu, a do mene vodić, komu sam bio ostragušu pozajmio i u taj tren puče puška: puk — puk! Medjed se vrati u brlog. Ja stadem nabijati pušku, ali u taj čas sune opet medjed na izlaz. Do mene stojeći puškar turi medjedu pušku u ždrielo ali praznu, a ja gotov nabijanjem puške, pozdravim raedjeda opetovano jednim hitcem; nu medjed kan da zoblje pušćana zrna. Do mene stojeći puškar pograbi pušku lugarevu, koji je postrance stajao, nanišani te vuci pa vuci odponac, ali puška neće, pa neće da odapne. Hitro pograbi jednocievku, vuče odponac, ali ni ta neće da sastavi. Liepih mi pušaka — pomislim u sebi. To je sve bilo za nekoliko hipova. Sad je medjed malo jače glavu provirio, a brže bolje pozdravim ga jednim zrnom, našto on zaruknuv, okrene u brlog. Čas za čas čulo se je težko jecanje, čim medjed zaruknu, počeše se i mladi derati, te sad mi puče medju očima, da to mora medjedica biti. Uvjeren, da je dobila takovu ranu, koju preboljeti neće, ali ipak valja biti na oprezu, jer još mrtva nije. Dok je medjedica mirovala zapovjedio sam vodičem, da usjeku motku, koja je za čas bila gotova, i prije nego što sam mislio, prepriečen je bio njen izlaz. Sad sam malo odahnuo. Oćutio sam, da mi srdce jače tuče, nego obično; nu opet sam se veoma veselio, da sam prvi put u lovu na medjede toli sretan i da mjesto jednoga imadem više medjeda. Nije bilo kad čekati. Hoću da večeras medjede u stanu imadem. Dadem usjeci kolac, zaoštriti ga i njim dražiti medjedicu, da se pokaže. Tako ju dražeć, nasrnula bi do blizu izlaza, i svaki put bi po koji hitac dobila. Medjedići derali su se neizrecivo u čas, kad bi puška opalila, te bi onda zamuknuli. I oni su nekoliko hitaca izvabili, jer nisam sudio po njihovu glasu, da će 19 |