DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 18 <-- 18 --> PDF |
— 244 — Pošav dalje oko jednog kilometra, kazah tom vodicu, da usječe motku, kojom ćemo preprie6iti izlaz, ali to nelitjede učiniti uvjeravajuć me, da se izlaz prepriečiti ne može, a da bi to i suvišno bilo. Gospodine reče, — taj brlog leži u jeli tako, da bi ja na samom izlazu sjesti mogao. Zar nije to skrajna smionost? Ostavim ga, neka ide kud ga volja. Dodjosmo na domet k jeli, a ja se sve više primicah sa zapetom puškom. Onaj, koj je imao sjekiru pristupi k jeli, da vidi je li u nutri medjed. Znak^ nikakva neodaje. Svi se tad približismo. Ulaz bio je ;asvim sniegom zatrpan, a nije bilo nad ulazom niti dušne cievi, koja se napravi od leda iz brloga kroz snieg van usljed izđišuće pare medjedove, te sam po tom zaključio, da medjeda u nutri neima. Ali obišav jelu, opazih na protivnoj od ulaza strani za jedan metar više, nego je ulaz, jajastu rupu tako veliku, da bi šaku u nju uturati mogao, te odtud zaključili odmah, da bi medjed mogao biti u škulji, jer bi njegova para na ovu rupu izlaziti mogla. Sad dadoh polagano izlaz otvoriti, al medjedu ni traga, a tad izbacih hitac kroz onu rupu u brlog i opet nikakva znaka. Jednom vodicu rekoh, da vidi jeli ima kakva traga kod ulaza. On izpuće zaista iz ruba izlaza nekoliko dlaka. Opet sam posumnjao, da je medjed unutri. Na to će jedan: „E gospodine, znade on, ako je jela visoko šuplja napraviti nekoliko lakata visoko u jeli tavan i tamo zimovati. Zapovjedih opet, da se u nutra izpali hitac, nu opet nikakva znaka i tad zaključismo svi, da medjeda neima, te gucnuv svaki od njih ponešto žganice, krenusmo k drugomu brlogu. Na taj brlog vodio nas je drugi vodić t. j . onaj sa sjekirom. To vam je bio čovječac prilično u dobi, okretan i pouzdan. Vodio nas je skoro u pravac prama drugomu brlogu, i oko pet sati prispjesmo teda negda k njemu. I taj je brlog u jeli bio. Približismo se polagano uvjek pripravni na pucanje. U blizini od sto koraka pobrza isti vodić napried, a ja popostajuć polagano za njim. Za čas eno ga kod jele, sagne se i pogleda u polu otvoren brlog, te dade znak, da neima ništa, na što i ja pristupih i poslie kratkog razgledavanja i odmora uputismo se k trećem brlogu. Onaj isti vodić vodio nas i k otom brlogu. Već sam bio snužden od neuspjeha. Zaman lov. Skoro će noć; od dalnjeg iztraživanja neće biti ništa te pomislih, da bi bilo najbolje okrenuti kući, nego ovako gladan i žedan i umoran lutati šumom bez koristi. Do stana u Vrh- Kapeli imade od ovog brloga više od jednog sata po suhom putu, a na ovakovom sniegu biti će i do dva sata. Treći brlog bio je po prilici u po puta do stana, a ponešto postrance, ali ipak je tako blizu druma, da bi medjed mogao čuti veliku buku vozara na cesti i zvonce saona. U tom mojem razmišljanju prene me vodić, koji poče ovako pripovjedati: „Gospodin šumar, noćas sam sanjao o nekakvom plavom mesu; pa nekako mi se čini, da će u ovom brlogu biti medjed; budite veseli, biti će mesa, jer medjeda morate imati. I nehotice me obodri, pa du ja njemu: Hajd da vidimo, prem dvojim, da je unutri medjed. |