DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 243 — Ja se nešto žurim, a sam neznam ćesa se prije latiti. Izidjoh pred kuću, sjedoh na klupu i čekam. Evo jednoga, ide sam, a na ramenu mu sjekira, a u ruci dva para krpalja, jer je dubok snieg, pa se bez njih po šumi ići nebi moglo. Modrušanin je! Buduć krpalja još nisam imao na noguh, hoću da jih obučem i pokušam koracati Za 6as bijahu na noguh, i odoh u najveći snieg gaziti. S početka išlo nespretno, nu za nekoliko časaka mogao sam i trčati. Kad sam se umorio, dao sam je skinuti i opet sjcdem i čekam. Već je deset sati, a lugara nit one dvojice neima te neima. Što da radim? Što bi to moglo biti? Drugda bio bi lugar već zorom uranio na opredieljeno mjesto. Jošte ću čekati, dan je nešto dulji. Odoh u stan, uzeh pušku i dva naboja, da pucam u nišan. Na sto koraka postavim komad obične piljenice; za čas puška odape i uprav u os, samo nešto nizko, odape drugi put i bilo nešto bolje. Pomislih tad u sebi, neće biti zlo, ako i medjed ovako dobije. Prošlo već 11 sati, a još nikog neima. No to će biti lov, pomislih u sebi. Već mi je bilo dosta, te sam se već i rfizijutio. Uzeh prebrajati naboje. Za Lancaster-pušku bilo ih je deset, a za Lefancheus osam. Smišljajuć što šta, odoh uz brdo šetajuć, te zamisliv se — prenem se od cvike sniega, podignem glavu, i smotrim lugara i još dva čovjeka, da mi u susret idu. Sva trojica su oboružana. Lugar i jedan od vodica nose o ramenu dvocievke spreduše, a onaj treći nekakvu starog sustava dugačku vojničku šešanu. Više je sličila ražnju, nego puški. Pristupe k meni, i prije nego me pozdraviše, upitah odmah lugara za uzrok tako kasnom dolazku. Na to mi se izpričavao, a ja razgledah pobliže puške, stade svaki svoju hvaliti, te će onaj s jednocievkom: gospodine, ovo je majka, kad odapne onda nepromaši. Ja znam, gdje je medjed, — naš je. Samo da nekucne podne. Treba se prije takova posla okriepiti, a pridošlim treba odmora. Posije odmora i okriepe dadoh jednom ostragušu, da vidim kako će u nišan pogoditi. Puška prasne .. . i zrno pogodi uprav u središte, a tako i po drugi put, te i ja izbacih opet dva hitca iz moje puške. Dobro sam pogodio, ali badava potratih četiri hitca. Možebit bi uprav ovi do nužde trebali! Uzev sobom okriepe i svaki oboružan puškom, a samo jedan sjekirom, odosmo prama prvom brlogu. Buduć smo u sniegu duboko propadali, moradosmo u početku puta na noge privezati krplje. Uputiv moje pratioce, kako ćemo se kod brloga ponamjestiti i kako se ima svaki ponašati, odosmo bez razgovora. Onaj s jednocievkom vodio nas k prvom brlogu. |