DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 13 <-- 13 --> PDF |
- 239 — a osim toga nosi bez odvlake dotična oplodjena uporabljena površina takodjor rentu. Drugčije se ima sa porastlinoni r, koja tek za n godina k porabi do lazi. Sadanja vriednost takove po obličku IV. proračunane porastline odgovara ovdje čistom prihodu (G). Oba potonja prihoda (G) nisu si istocieni, akoprem su od iste veličine, te iste kamate nose. Tomu nije razlog taj, što godišnji kamati od Y nedolaze odmah u ruke, nego tekar poslie n godina jer se može G i od A u n godina sa kamati na kamate povisiti, te bi tako u obih slučajih GxlOp n bio, nego razlog tomu je taj, što kamati G—a od X teku od dužnika neodnosećeg se na ploštinu porastline, dočim kamati G — o od Y odnose se na samu površinu. Ova površina n godina nosi kamate, te nemora drugu posebnu rentu nositi kao ona u prvom slučaju, buduć vlastnik X može prometnu svoju novčanu glavnicu G povoljno kamatonosno uložiti i istodobno po volji zemljištnim prostorom razpolagati (na pr. prodati) jer G + podpunu vriednost tla on posjeduje, dočim vlastnik Y tek posije n godina u isti položaj stupa. Za tu dobu sbog te izostajuće posebne rente tla pripada Y njeka odšteta (D), koja odšteta izjednačuje razliku njemu sad u dio dopale vriednosti od one tekar poslie n godina uzsljediti imajuče podpune vriednosti tla, dakle je Tx j ^1 vried. tla , , 10p"i—a -1 ,. D = vried. tla — —1-Opn = vried. tla X l-Op"i —a ^^ Ali i dužnik G—a od Y (površina porastline) nemora tolike kamate davati kao onaj G—a od X (povoljna osoba na pr. družtvo), jer prvi mora tečajem n godina još godišnje javne terete i troškove administracije (s) podmirivati, što pomnožavanje i povisivanje prvog G - a slabi, jer raste do porabe na s X 1-Op" — 1 Uslied toga pripada vlastniku Y još daljnja odšteta, koje je sadanja vriednost: S = S X 1-Op (1-Opn — 1) _ S (lOpui-a—1) 0-Op X 1-Opn — 0-Op X l-Opii - a-, Ako se dakle drvna gromada porastline X kao G računa, onda je ona od Y= G — D — S. Tržna ciena jedne a godišnje porastline, koja u dobi najpovoljnije obhodnje ui, čisti prihod = V n izgled stavlja i do porabe u dobah porastline ai, a2, ... . a´n čiste dohodke od proredjivanja đi, rfa, dn daje uz sve to, što ima i godišnjih izdatal%a, jednaka je sadanjoj vriednosti porabit se imajućih užitaka i prihoda proredjivanja, — odbiv razliku medju vriedno.sti njekog za proizvadjanje diva razpoloživog zendjišta, koju vriednost sad ima i koju će nakon ui — a imati i napokon odbiv na sadanju joj dobu diskontirane za trajanja Ml — a godina dospjele godišnje izdatke ili: B W = obličku IV. — (obličak V. + obličak VI.) VU. |