DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1888 str. 12 <-- 12 --> PDF |
— 238 — a) takove, koje su obhodnju jur dostigle ili pače nju prekoračile i koje se zaračunavaju po tržnoj cieni njihove sadanje drvne gromade. Po kratkoći goreiećene obhodne dobe ubrajaju se sve one porastline, koje kod njihove drvne gromade izkazuju svoju vriednost, na kojoj se osobito budući dohodci osnivaju i na koje se valja osobito obzirati, buduć se kod procjene takovih porastlina držati valja samo zbiljnih obstojnostih, na temelju kojih može se pouzdano naš račun osnivati; b) takove porastline, koje još doduše obhodnu dobu postigle nisu, ali su u prirastu zaostale ili su inače nepodpunog obrasta ili se u pravcu sjećnog reda nalaze, dakle u obće takve porastline, koje se sbog sličnih obstojnostih uporabiti imadu i konačno ovamo spadaju, c) zalihe od proreda ciele šume. Tržna ciena za pod b) i c) navedene slučaje obračunava se po sadanjoj drvnoj gromadi. B. U II. razred spadaju sve ostale mladje porastline, dakle: a) pretežnije zalihe, koje se bez uštrba za posjednika nemogu uporabiti i kojih vriednost raste i b) zalihe takove, koje još u vremenu do najpovoljnije obhodnje putem proredjivanja do porabe dolaze. Pravu vriednost (B. W.) tih porastlina naći ćemo, ako diskontiramo čisti prihod (v) iz porabnog dohodka najpovoljnije obhodnje (ui) na sadanjii dobu porastline (a), a isto tako valja i sa medjuužitci (d i da . . . dn ) postupati, koji u odgovarajućih dobali porastline (ai, a2 . . . a n = u i) stižu. Prema tomu sadanja vriednost porabnih užitaka i dohodaka od proredjivanja ustanovljuje se po oblićku: + —^ + —^´ +....+ ^´^—..IV. ui — a ai — a az — a an — a lOp lOp 1-Op 1-Op Za proračunanje zbiljne |)orabne gromade u m (ako se nećemo poslužiti sa procjenom izbrajanja stabala) morati ćemo pronaći pokusnu |dohu. u kojoj su obćenite vlastitosti ciele porastline zastupane, te na istoj ustanoviti sadanju (« godišnju) protežniju drvnu gromadu (m), koja podielena kroz istodobnu (a godišnju) gromadu (f) skrižaljke dohodka (koja tečaj prirasta porastline predstavlja) daje količnik ( ´r J, s kojim se gromada u skrižaljki najpovoljnije obhodnje pomnožiti ima. Tako proizišavša množinj, kubičnih metara umnožena sa vriednošću 1 m^ (tržna ciena po odbitku troškova porabe) i pomnožena zbiljnom površinom predstavlja vriednost (V.) glavnoga dohodka. Isto tako pronadju se inedjuužitci, ako pomnožimo u skrižaljki naznačenih dohodaka proredjivanja sa gore navedenim količnikom (JY) ^ vriednost 1 m´ X površinom porastline. Ako bi se imala k porabi jur dospjela porastlina X izrabiti i unovčiti, to §e odtud nastali čisti prihod (G) može odmah koristonosno uložiti (ukamatiti)i |