DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1887 str. 49 <-- 49 --> PDF |
— 543 — Luka rangoonska dobiva kroz godinu do tri hiljade stabala. Teck iz Malabara i Jave je najbolji i kao takav obdenito poznat. Ima fina vlakanca i vedu specifidnu težinu. Uljevitije je i trajnije od onoga u drugim proizvodima. Radi njegove težine riedko prave brodove samo od ove vrsti tccka, te se njime služe osobito za podladja, za sastav udova kod ladje i za strane, što su pod vodnicama. Mnogo ciene takodjer teck iz iztočne Indije; a ima ga n Martabanu u velikim šumama, kojima se sada koriste Europejci, izvažajudi drva te time pravedi unosnu trgovinu. Ima napokon i neki australski teck (Eudiandra glauca), koji daje izvrstno drvo za tesarski posao. A budud da mu je stanidje fino, gusto i vrlo Čvrsto, to je pobudio pažnju svih graditelja i arkitekta. L. V. čudnovato drvo. U južnoj Americi, na samom podnožju Kordiljera raste stablo, „Palo de Voea", koje pušta iz sebe mliečni sok. Raste ponajviše na kršovitih pristrancih gora, a s toga mu žile tožko i prodiru u njihovo kamenito zemljište. Po cielc mjesece to čudnovato stablo ne vidi kiše, na pogled je veoma kržljavo: grane mu vise dole, a lišće slabo, kao da se osušilo; no dosta je na deblu napraviti slabi zarez, da odmah iz njega zastruji kao gusto mlieko, po teku sladko a u višoj mjeri hranivo. Taj živi sok osobito obilno teče pri izlazu sunca, i tamošnji žitelji kupe se na hrpe, da ga sabiru u posude, u kojih se zgušcava čineći na površju debele česti, koje brzo dobiju žućkastu boju. Mliedno drvo Kordiljevskih pristranaka zamjenjuje tamošnjim žiteljem krave. Humboldt, u svojih zapiskah o Americi, posvetio je tomu drvetu nekoliko siranica, nazvavši ga dudom u carstvu prirode. Slična stabla nalaze se i na ostrovu Ceylonu, nu njihov sok nije tako tečan i tako hraniv. Iz ruske „Zvezde". SeekendorlTov spomenik. Sabranimi prinosi za spomenik dne 29. studenoga 1886. preminulomu Dr. Arthuru barunu Seckendorff Gudentu, c. kr. državnomu savjet niku, profesoru na c kr. visokoj školi za zemljotežtvo, upravitelju šumarskog pokuša lišta u Beču, bje isti postavljen na grob pokojnikov dne ´29. listopada 1887. od nje govih učenika i prijatelja. — Sabiranje prinosa nastavlja se još u svrhu, da se uz mogne utemeljiti štipendij na c. kr. visokoj školi za zemljotežtvo u Beču za jednog slušatelja šumarstva. Prinose prima Kar l Suhomel , računovodja i knjižničar gore pomenutog zavoda u Beču VIII., Laudongasse Nr. 17 uz potvrdu, priobdenu n „Ccn tralblattfurdasgesammteForstwesen". D. M. Nemili gosti. Fruška gora poznata je na daleko sa mnogobrojnih košuta, jelena i druge divljači, no u. posliodnje vrieme namnožio se priličan broj nemilih gostiju „div ljih svinja". Kojim je načinom u obde ta vrst divljači u Frušku goru donesena, a naročito, odkuda se je tako mnogobrojno po cieloj Fraškoj gori razplodila, nezna se pozitivno. Svakako morao je ujeko od vlastelina radi uživanja donieti, a tečajem vremena umnožila se tako, da se je po cielom ovom predielu razprostrla, — a kad se uzme obilan priplod u obde kod divlje svinje, lako se pojmiti dade, da tome umnoženju nije trebalo mnogo vremena. No što je nekad za uživanje služilo, sada nevini siromašni sviet u cieloj okolici pati i traži sredstva, da se toga zla rieši. Kod vlastelina je sasvim drugač, njegovi služitelji od najmanjeg do najvećeg oboružani su, a što je najglavnije, svuda i u svako doba slobodno im je oružje nositi — dočim siromah seljak mora sa skrštenih rukuh gledati, kako mu nesita zvjer usjev, njegov imetak, nemilice tlači, jer i onaj, koji je mogućan, porez platiti na pušku, ipak neima nikakove basne, pošto mu zakupnik lova što kojekakove neprilike pravi. Da je šteta od divljih svinja veliki mah obuzela, nije od potrebe drugih dokaza doprinašati, dovoljno je samo napomenuti, da se je i sama vlast užuriala, kako da se tomu zlu doskoči. Hajke su već nekoliko puta obdržavane, ali bez Ikakovog rezultata. Došlo se pako na misao, da se sa strichninom truje. Hode li se time do povoljnog uspjeha u obde modi doći — pitanje je. Mi od naše strane rekli bi, da je posve kritično, u obćinskih šumah taj pokus činiti. |