DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1887 str. 8 <-- 8 --> PDF |
-^ 408 — nadalje, da taj trus pobuđjuje vrienje i gnjileiije i da se po BJemu šire priIjepčive i kužne bolesti. Kad takov trus dođje đihanjem u pluća ili kroz ´ozlede u krv, onda mnogi prouzroči strašne boli, od kojih samo smrt osloboditi može. Spominjemo ovdje samo bacille prouzrokujuće bedrenicu. (umavicu) i sakagiju (sekendiju). Nauka o organičkih okužujućih tvarih postala je od to doba predmetom patologije, koja je uzprkos svemu napomenutomu još u povojih. Ako se ovdje sjetimo Comma-bacilla prouzrokujućih koleru, S pir i 11a, koje su uzrokom, da se pošalina (tjphus) povrati, pa k tomu dodamo difteriju, mnogobrojne bolesti kože i dr., moramo sa žalošću konstatovati, da je tomu tako. Gdjekoje truske pako, kao što su na pr. one Meruliusa, dopru u naše zdrave inače stanove, te se tu razviju u oblike, koji nas izpod mukla uznemiruju u našem miru, zdravlju, r^du, dapače nam na koncu i drvenu gradju unište, ako je za dobe neopazimo, te se proti njim za vremena svimi mogućimi sredstvi neoboružamo. Pa ne samo u kucah, nego i vani — u šumi i u vrtovih znaju prouzročiti slične truske silne štete. Iz jedne takove truske —´ iz jedne dakle samo stanice razvije se staničje gljive, t. zv. mycel, koji se malo po malo provuče kroz čitavo drvo, te mu oduzme važne sastojine i tako ga razklama, da prvom prilikom podlegne. Da bude i onim, koji se u obće s botanikom, a napose s tajnocvietkami nebave, sve jasno, što ćemo prigodno o Me r uli us u napominjati, opisati ćemo ovdje u kratko sve gljive i osvrnuti se napose na gljive klobučnice — Hjmenomjcetae, medju koje ubrajamo i gljivu drvojedku.´^ Gljive-Fungi neimaju chlorophjlla, pa nemogu radi toga samostalno upodabljati, nego moraju živiti kao polunametnici — saprophjth a ili pravi nametnici — paraš i ta, primajuć organičku tvar i potrebujuć stanoviti vegetativni organ, s kojim se mogu na podlogi učvrstiti i primati hranu. Taj njihov vegetativni organ jest mycel, koji je obično relativno slabo razvijen tako, da u mnogih slučajevih odgovara korieuu. Ostali dio razvija se obično u organ za razplod. Obzirom na oblik gljiva spomenuti nam je, da ih imade jeđnoStaničnih jednovita okrugla ili dugoljasta lika (kvasne gljive, bakterije) i jednostaničnih, ali uzprkos tomu razgranjenih (Mucor). Kod klobučastih gljiva je iz mnogo hvpsa sastavljen ogromni struk (Fruchttrager) različita lika, a u podlogi živući mycel je samo slabo razvijen pletež. Gljive se umnažaju poglavito conidij ami,** ali imade ih i takovih, kod kojih je dokazan razplod spajanjem (conjugatio), dapače i spolan razplod. * Dr. Julius Wie5ner: Elemente der Organograpliie, Svstematik unđ Bioloffie der Manzen. Wien. 1884. « t, r , .r 5 ** Conidije su organi bezspolnog razploda. To su naJrae tmskc; proizvadjajuče organizme jednake matici, koji postaju na posebnih stručkih. |