DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1887 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 416 .— oboljelih. Kada su odstranjivali podove, našla se je silna vegetacija Meruliusa,te je i pri tom poslu jedan radnik obolio." ; ´ Sličan slučaj zabilježen je u Hufeland-ovom dnevniku;^- Tamo opisuje Jahn jedan slučaj u Gtistrowa. Oboljela je naime jedna žena sa troje djece i kašnje još 2 stolarska naučnika, koja su odstranjivala pod i prašeću se gljivu. Žena sa djecom je za nekoliko mjeseci ozdravila, ali oba djetića su umrla. Čudnovato se je kod njih razvijala bolest: glavobolja, težko gatanje i nagluhoća. Slične slučajeve opisuje i dr. Koettnitz, a koliko imade slučajeva, gdje su bez Iječničke pomoći poginuli ljudi od bolesti, koje je prouzročio M eru li us — tko bi to znao?- Bilo bi vrlo zanimivo iztraživati, da li možda nije Merulius uzrok mnogoj difteriji. Nemoguće to nije, pošto imade u čovječjem tielu fosforne kiseline, kalija, dosta vlage i tmine bez promahe zraka, a to su razvoj trasa podpomagajuće okolnosti. Kemijski sastav. Sve do sada kemijskim načinom iztražene gljive karakterizuje to, što su bogate na dušičnatih tvarih i fosforno-kiselih solib, imenito na kalijevih fosfatih. Radi toga im je brži ili laganiji razvoj ovisan o množim dušika i fosforne kiseline u podlogi. Kako je to sa drugimi gljivami, tako je" i sa gljivom Merulius. U njoj nalazimo istu množinu dušičnatih tvari i mašće, a još više kalijevih fosfata. . U pepelu mjcela i u njegovih trusnicih našla se je množina fosfornih kiselina i kalija, a u ovom poslednjem, uz nešto sulfata i chlorida, skoro 75 7o fosforno-kiseiog kalija, kojega može samo iz drva dobiti. Pošto ima u njem izim toga mnogo dušika (-i.O^/o)^ kojeg iz već upodobljenih tvari izvlači, to je u tom razmjera i trošenje drva. Kemijska iztraživanja profesora Polecka i ljekarnika Thtimmela** pokazaše sliedeće: U Meruli usu je, kao što i u svili drugih gljivah, mnogo vode. Kod raznih pokusa izgubio je mycel sa trusnici sušenjem kod 110^C. 47-9>, ,60% i G8-4´7o vode. Ali ima ga i sa još više vode. Dušika ima u njem, kako netom spomenusmo, 4*0 postotaka; dakle spada na gljive bogate na dušiku.. Mašćom, koja se sastoji poglavito iz gljcerida, nadmašuje sve gljive, samo ne glavicu precrvenu (Claviceps purpurea), jer im^de kod IIC^C. sušen f ,. . , ; Merulius lacrimans 13*08^/o masti ; Claviceps purpurea do SS-OO^^ „ dočim. nekoje druge gljive imaju pod istimi odnošaji: Sirnjaja — Boletus edulis Buli . . . . . , , 1 95% masti Pečurka prava — Psalliota campestris Fr; . . 2 35% ,, Smrčak — Morchella esculenta Linn. ... . 2*407,^ I Rujnica — Lactarius deliciosus Fr. . ,. . . 6"7i% „ * Hufeiands-Journtil der praktischen HeUkuude. Juni 1826. ** Der Haiisscliwamm Goppert-Folieck str. 15. i d. |