DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1887 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— .344 — iiemože pravo klijati sjeme, a mmogn se pravo ni ra^time iikorjemti, a usljed suvišnog kapijevitog hraniva i usljed slabog izhlapljivanja iizdušnina sbog preniske toplote zaprieči se pravilno kolanje sokova, a tim se porode razne bolesti, te toga radi rastline poboljavajii i uginu ili jedva životariti mogu. Na ffiočvarinah i kaljužinah razvijaju se kadkad po rastline štetonosne izpare, te ovakove rastline kunjaj« i obole. Veliki stupanj vlage malo koja vrst drveća podnosi, osini johe i njeke vrsti vrba. Proti ovakoviin nepogodam jedino je sredstvo prema raznim okolnostima navodnja i odvodnja jakih vrela; nasipi proti povodnjam, kopanje priekopa i odvodnja u obće; valjano uzdržavanje i)oto(´nih korita, reguliranje potoka, povišenje pada vode, razšlrenje korita i učvršćivanje korita i t. d. u granicah redarstvenih i pravnih ustanova. Suša nastaje sbog nestašice potrebite vlage tla usljed izvjetrenja i trajne sunčane žege, te se ova može još povećati i usljed sastavine tla, pa može rastlinam isto onako buditi, kao što rekosmo kod sunčane žege pod a). Nepogodam pod d) navedenim svakako će više odoliti mješovite porastline, nego čiste, jer pojedine vrsti drveća mogu više manje sušu ili vlagu pođnieti, a uzajamno će se podupirati podržavanjem ptrebitog sklopa krošanja i odpadom lišća, te će tim tlo popravljati, i na tvorbu humusa djelovati, usljed čega uzdržati će se i tlo u svojoj snazi, te će mu se plodnost povisiti. Tim pako ponestajati će tih nepogoda sve više, brduć će na močvarnom tlu snažna mješovita porastlina izdašnije suvišnu vlagu izhlapljivanjem absorbirati, a suši kriepčije odoliti trajnom i valjanom zaštitom tla i podržavanjem nuždne vlage u njemu, što kod čistih porastlina nije, buduć jedna vrst drveća nemože svim uplivom odoliti, dočim više njih u družtvu takovim uplivom bolje i snažnije odoliti mogu. e) Tlo nepovoljnih sastavina, to će reći onakovo tlo, koje je prelahko, plitko i suviše rahlo, ili pako pretežko i suviše krutljivo (spojno), imajuć u obće plitku mebkotu, a zdravicu nepropustnu ili suviše krutu, u koju se žilje drveća nikako 11 valjano uvriežiti nemože, neprija šum. drveću, dapače ono u razvitku drveće prieči, te prema okolnostim odgoj istog otegoćuje ili pače sasvim onemogućuje. Ovim nepogodam nemože šumar posve na put stati, osobito ne na priečac. Ali buduć su šumogojstvu baš takovi stojbinski odnošaji ponajviše opredieljeni, to nam prema okolnostim valja za plitko tlo odgajati, vrsti drveća sa širokim ukorienjenjem i sa nizkom obhodnjom, te sa nizkini uzgojem, dočim na močvarnom tlu možemo još samo johu i vrbu odgajati te uporabom pravilnih načela šumarenja postupno odgajati ponajprije samu stojbinu, te onda prieći na koristniji uzgoj same porastline, Ogoju šuma škodi takodjer i leteći pješak ili mel, mur prašulj, koji postaje od presitna bjelutka, ter se buduć lahak, vjetrom raznaša. Naći ga je ponajviše u blmni morskih žalova, obala i uz rieke, koje ga plakanjem i uphvom |