DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1887 str. 23 <-- 23 --> PDF |
^ 255 — Prirastnjak.^ u IV. svezku šumarskoga lista t. g. opisao je i pobliže protumačio p, n. g. Pausa uporabu Pres^lerova prirastnjaka, a raislim, da ne ćo biti sgorega, ako saznamo sto.o;odj i o postanku tog važno<( šumarskog instrumenta, te ako promotrimo razvoj istoga pocam od prvih pokuca do sadašnjeg mu oblika. U najnovije vrieme došlo je do razmirica glede izuma prirastnjaka tim, što je pl. Cotta, izdavši članak pod naslovom „Pressler und Tharauder Zuwachsbohrer" u II, svezku od „Forstliche Blatter" ovoga godišta, nazvao Presslera samo „intellectuellnim začetnikom", a nipošto izumiteljem prirastnjaka, za koga drži, da su ga izumili braća Ernest i Heinrich Rjssel puškari u Tharaudu, kojim bješe Pressler naručio, da niu načine „dlieto", kojim bi mogao iz drveta izbiti iver, a da se godovi nerazkinu. — Ernest Ejssel izjavi, da je to nemoguće; brat njegov Heinrich, koji je bio ujedno i drvodjelac, razmišijajuć 0 toj stvari, došao je do zaključka, da će možda poći za rukom, ako i ne sa đlietom, a ono sa svrdlom, i po njegovoj osnovi načiniše oba brata prvi prirastnjak, — Taj po njima conštruirani prirastnjak naličio je sadašnjemu, imao je uzke zavojke, te se mogao upotrebljivati samo pomoćju prociepa i čekića; bijaše vrlo nesavršen, ali se je dao već rabiti kako tako kod iztraživanja prirasta bukve. — Pressler je kašnje zajedno s braćom Rvssel tu conštrukciju lahko popravljao, dok nije napokon prirastnjak dobio sadašnju formu. — Kad bi sve ovo istina biia, to bi Presslera j)r]padak vrlo mala zasluga kod i^uma prirastnjaka, nu u istinu, kao što ćemo kasnije čuti, nije tomu tako. — Protivnici prof. Presslera i njegove nauke kušaju svako sredstvo ne bi li smanjili njegove zasluge, koje vsi je oko unapredjenja šumarstva stekao, te tim, kako sami kažu, razkinuli onaj ninbus, kojim ga okružuju njegovi privrženici, pa je imao služiti kao takovo sredstvo i prirastnjak. — Prijateljem Presslerovim nije stoga moglo biti dovoljnim dokazom ono, što je pl. Cotta glede prirastnjaka naveo, te su se pobrinuli, da se stvar razjasni i dokaže, komu pripada zasluga izunia. Usljeđ toga donio je gore spomenuti list u IV. sve:?ku članak o istom predmeta, koji je potekao iz pera dr. Judeicha, direktora šum. akademije u Tijarandu, i koji je opovrgnuo mnienje pl Cotte ter koji članak će nas tim više zanimati, što je sasma objektivno pisan, a ujedno nara predočuje čitavi razvoj prirastnjaka. S izumom prirastnjaka nije baš tako br^o išlo, kao što je pl. Cotta mislio. — Pressler nam nije na žalost ostavio dovoljno primjeraka, da bi mpratiti kroz sve stupnjeve razvoj prirastnjaka, od istih se nadjoše samo njekoliko u sbirci šum. akademije u Tharandu. Kod prvih pokusa upotrebljivao je Pressler z\ istraživanje i)rirasta drveća njeko dlieto, koje je priličilo poznatomu dlietu Nordlingera, služećemu u ^´´ Ovim Izi-Azom okrstio je gosp. pisac predležećeg čknka „Z a-u´a chs b o h rer" te i mi sa svoje str-anc prilivaćamo tu oznaku, jer nam se ^iui susvnm shvatljiva i razumljiva. Uredništvo, |