DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1887 str. 9     <-- 9 -->        PDF

„Yojka (hvojka) pod svoj dub opada/* T)an. nar. posl,
,,Po lišća se trava pozna, a po voću dub." Dan. nur- i>osl.
„Da prase može uz gor gledati, na hrast bi se pripelo." Vod. nar. ])osL
„Na jedan put se hrast neposieće" ili „naćerao krinka na (h)rast."


Vuk- nar. posl.
Od hrastova (dubova) plod a ima sliedeće narodne poslovice:
„najzločestijemu prascu najbolji želud (t j , žir)." Danićić.
„plije kao šiška." Dan.
„pliva kao šiška." Stoj.
Odtud ime sela: Dubica, Dubovac, Dubovik, Dubrava, Dubrave, Hrastovar


i Hrastovica.
Glog, gloginja. (Crateg. oxyac.; rus. riiorj->; čes. hloh; polj. gi´og.)
„Koja zmija ostala, oči svoje izbola^
, Na dva, trna glogova i četiri hipova." Milić nar. pj.


„Momče ide planinom


A, devojka gradinom ;


On se me<5e gloginjom,


A devojka trnjijiom?


Vuk. nar. pj.
„Neće mu ništa biti bez glogova kolca." Vuk. nar. posl.


Grab . (Carpinus betul.; rus, rpa6a>; čes hrab; polj. grab).
„Naredila se ova rozgvica
Od jednog vrha grabarske gore,


. ´ i ,-. ´ Narod. pjes. zagor.´


„Mati Marija šenee iskala
Našla je bila grabrovu sencu
Valjev. nar, pj.
Odtud ime sela: Grab, Grabar, Grabarje, Graberje, Grabovac na broju 4,
Grabova, Grabovica i Grabušić.


Jela, jelika, jelva. (Abies pectin.; rus. e^B; čes. jedle; polj, jodj´a).
j^Visoka jela
Od godine dana, .
Zelena trava
Koj´ na tebi spava? Iz sisačke okol. nar. pj


Ja usadih vitu jelu


Na zlu mistn, na kamenu;


A uz jelu vitu lozu


A i lozu narančicu


Iz Sinja nar. pj,


Basla tanka jelika


Na dva brda velika;


To nebila jelikaj


Ye6 djevojka velika. Vuk. nar. pj.