DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1887 str. 48 <-- 48 --> PDF |
-^ 232 — , Kako ćeš iznova oživiti staro drveće? U starih nasadlh ili vrtovih naći će se mnogo iiepo stablo, na vršku kojega opaziti ćemo po koji znak kakove bolesti ili kuDJavosti. Ovakovo kunjavo drvo možemo Često spasiti od propasti i to tako, ako sve suharke oprezno odstrarumOj odrea.´ne s katranom Jzmažemo i mozehit nuhodede se škulje očistimo i cementom začepimo. Valja nam sad motriti, da saznamo i uzrok bolesti ili kunjavosti dotičnog drveta. Često okunjavi drvo sbog zastajale doinje vode izpod korienja, a tad treba takovu vodu izpustiti; jer tim €e ne samo nestati suvišne vođe, nego će i tlo izpod žllja toplije biti. Nu najgiavniji nzrok p]*opadarijn starog drveća jest taj, sto se je gornja vrsta tla sasvim izrodila ili je tomu uzrok zemlja zdravica, ako je naime nepropustljiva ili na hrauivu mršava. Ako hoćemo iznova oživiti staro drveće, onda nam je najglavnlja zadaća, da starom đrvetu podamo novo hranivo. U tu svrhu valja nara najprije iztražiti korienje. Naći ćemo, daje ovo već gnjiti počelo ili da ga je zarazila svakovrstna gljivad. Sve ovako zaraženo korienje mora se odstraniti, nu moramo skrbiti, da od zdravog korienja ostane dovoljna množina. Sad ćemo svu oko takova drveta nabodeću se zemlju obkopati 1 nju odstraniti, a onu praz ninu opet izpunili satlitim gnojem-mješancem ili protrunnfcim lišćem smješanim dobrom zemljom, te ostalo zdravo korienje sgodno s rukom ponsimjestiti. Na krošnji treba sve suharke pomnjivo odstraniti, te nastojati, da neunidje voda u rezotine^ jer bi ondje zastajala i usmradlla se. Cesto pomaže naglavno gnojenje sa hranivom crnicom, kojoj se primjesa Šljig (lauberde), gnoj mješanac ili drven pepeo, Pi-jje takova gnojenja gornjeg tla oko đrvefa mora se tlo narahlifci^ da gnoj može do prieti do žilja i ovo hraniti. Uporaba bukovine kod obrtnog pokućtva. 0 obrtništvu s pokućtvotn piše Tg. Grossmann u „´VVlener Mobelhalle´´ ovo: Obretnjom novog stroja za oplatke, kog sam nabavio, podje mi za rukom bukovinu tako izmlaziti (masern), da se oćevidno vidi mla^oviti sastav, te se mogu bukovi oplate), koji se režu po mojem načinu, sasvim dobro npotriebiti za pokućtvo jevtinije vrsti, ako se još grizkaju poput orahovine i onda izlastc, Ovakovi oplatci slični sn orahovim oplatkom, a ipak su za polovicu jeftiniji od orahovih oplataka. Uporaba drva od klekovine za košarstvo. U listu obrtnog muzeja preporuća A, y . Kubelka, da se može za nadomjestak neevropejskog tvoriva z-d pletenje košara npotriebiti drvo od klekovine (Legfohre), koje ima u izobilju, te se mogu od takova drveta lasno raz6ihati vitki, žilavi prutci ili skalje. Još se pripominje, da se u Galiciji već odavna tipotrebljnju prutići od obične smreke za pravljenje košara (odpremniee), te da se ne samo ondje, nego i u Sumavi (u Ceskoj) pravi od žilja smreke razno pokućtvo i pletenine. Rezanje bekve (Korbweid0). Nasadi od bekve, koja se svake godinć reže, malakšu u svom dohodku poćam od Ćetvrte godine, te u 8, ili 10. godini prestaju živiti. Da se ovomu zlu doskoči, spajaju Holandezi s ogojoni bekve uzgoj obrućevine ; oni naime odrežu prvi, drugi a Cesto i treći Ijetorast. Poslije toga puste mirovati takove biljke dvie, tri do četiri godine, te upotriebe nakon toga dobiveno gradivo zn obrnčje. Bad opet režu jedan do dva put bekoviuu, a onda opet obrućje i t, d. Na ovaj naćin uživaju oni ovakove nasade od bekovine kroz 30 godina, Cim se ni/je režu bekovi od bekve, tim dulje iiztraju bekve i tim veći priliod nose. Naravno je, da se bekovina na panju samo ondje prodati može, gdje su košarari u blizini, inaće se moraju bekve rezati, oguliti i razvrstiti (sortirati) onako, kako to kupac Želi i zahtjeva. Na ovakav nać´in postići će se liep dohodak od nasada bekve i uz slabe ciene. Uredništvo i naklada hrv.-slav. šumarskoga družtva-~ Tisak C. Albrechta, |