DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1887 str. 4 <-- 4 --> PDF |
~ 188 — Da Tidimo, što je naš narod u šumi još sve okrstio. Bilje je „Krauter" i „Pflanze" (biljka), dočim je Slavoncu „biljevina" die Raumde. Stru k ili struča k je Stiingel, što se lasno razabire iz narodue pjesmice: Sagnu se junak do zemlje, Utrgne stručak od jele: Tako ti neba i zemlje, Ljubiš li još kog do mene? ili: Nagnuo se sti^uk bosioka Na naš vinograd. Bus je Mik. i Dellab, stapka, docim je bus u Dalmaciji „ein juuger Stamm, što svjedoci narod, poslovica dubrovačka: „Hvoja biva bus, a bus pak dub". Ali uarod zove još bus ili busa takodjer das Raseustiick, a tnko nalazimo i u Vukovu rječniku Hre b i hre k je panj (Stock) od posječenog stabla, a u tom značenju nalazimo tako u svih starijib rječnicih (Dellab. Bel. i t. d.) Tru p je isto, što panj (Mik. Del(. i Belost.) samo od /.iva drveta t. j . kad se rastuće stablo u stanovitoj visini prevrši, dočini je trupina, trupac der Klotz, a u tom značenju naći ćemo tako u svih starijib rječnicih. Pan j je takodjer ^Baumstamm", a u prenesenom značenju zove se tako i der Baum, a odtud ooa naroda, poslovica : „bez stara panja, sirotno ognjište." Dan. Klad a je Klotz, a dolazi od glagola klasti (položiti, povaUti), jer se takovo drvo povali i pociepa, a odtud ona narodna poslovica: „kad se stara klad a upali i matori panj užeže, dugo vatru drži". Stoj. Stablo je Vuku Stangel, a inače BaunivStam, a odtud i stablić, das Baumchen. Deblo je u svib naših rječnicih ono, što Niemcn Stamm. „Neće voćka izpod debla." Nar. poslov. Staba r je der Stamm, a tako ga nalazimo i u Vukov. rječniku. Dubrov/ poslovica veli: „gdje je stabar, bit će i grane", a narodna pjesma: jjKakove su noge u djevojke ! Je r v´ ovaki stabar u lemana? Veli se još: stabriti, ostabriti se, ustabriti se t. j . sich bewurzeln, bestocken. Reć bi, da je naš narod s imenom „dub okrstio i svako živo drvo, jer se nebi mogao domisbti ovim narodn. poslovicam: „kakav dub, tako voće" ili „po Ušću se trava pozna, a po voću dub." Dan- Grm ili grmen, ein Strauch, a odtud narodna poslovica: „nije tu gr me u a, iz kojega će vuk izići" ili „što mi vuka iz grm a goni, nego glad." Dan. U njekih predjelih zovu grmom i šumu u obće. (Tako u Likij. Drač a i trn, trnjak, trnište, a odtud nar. poslovica: „i na trn u cviet raste". Dan. „iz drače ruža se radja". Vuk. ,,iz trnja ruža se radja". Stoj. i t. d., a znače Doi´nbusch. Živic a je u našega naroda lebendiger Zaun, a u Slavoniji zovu i živikom, dočim su Belostencu živci ključci ili prasce (u Liki „kukrići") t j Wur/,elsprossen. |