DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1887 str. 3 <-- 3 --> PDF |
— 187 — Odje u´tljo nazivaju šuma „gora-*, !i to nam jiotvrdjuju narodm* pje^me^ a evo ili: Paso jti vlažic volove. Kroz dvie gon; je]o"-´e. Goro, goro visoka! KJ će tebe, goro sići Kad ja morum \,n^kn vuči? i^^ Pazina u [«tri. Ali kli^´e iz gorice "vila , Nar. pjea Dubrav a je našemu narodu „hr.istik" (Eichenwald) od duba (Eiche) fi toga bi krivo učinili, kad bi dnbra\om nazvali sumu grabrovu (grabik), bukovu (bukvik), cerovu (cerik); jer je dubrava namjeiijeua samo „dubu" zvao se taj dub lužnjak, granik, končar, češnika, tonac, gorun, rošnjak, međunac, raagaričar. beljik. goiubnjak, plut i t. d. Dubrava je dakle hrastova šuma iliti lirastik. „Pvovedoše dundurn Kroz zelenu dubravu." — Nar. pjes. Krivo je, tko bi pisao ras t mjesto hrast , jer se hrast neizvodiiz rasti, waclisen. rast. ^Vachsihum, nego od hrastov o (hrapavo^ gruboj, jer je i Čehu chrastina der Strauch, chrasti, das Gestrippe kao što i u nas hrastar, raudig i hrasta (a ne krasta), Raude. Pa nije tomu drugač, kad znamo, da je dubu ili hrastu .hrapava" ili „hrastava" kora, a odtud ona ironija u narod, poslovici: „gladak kao hrastova kora". Lu g je Rusu „Wiese", a nasini pipcem Dalemilu i Habdeliću „Urwald% docim je Crnogorcu lug „rit". Naš narod naziva „lug" svaku u nizini ležeću podvodnu šumu s oriedkini stabarjem, u kojoj se blago do sita napasti može. dakle po njemački: der vou Baamen bescliattete gi´asreiche Boden." I Poljaku je lag, der Moorgrund I naše narodne i)je^me na to spominju kao i ona naša narodna poslovica: ..bog te s«ačuvao kalovita luga, uialovriedna druga." Odtud se izvodi i naš dub ili hrast lužnjak, koga nalaziuio na podvodnih tlih t. j . u dubravah ili lugovih u ravnici, koje su obično podvodne ili manje .više kalovite. Gaj je Vodniku „Hain" ili šuma „s kterom se umno.gospodari t. j . šumari ili gaji, a odtud je Primorca „gajnica" ili krajišniku „gajka* kita ili motka (štap) oko, gaja, da se nebi vsjeklo ili paslo. Vuku je „gajiti" što i gojiti, ili čuvati (braniti), a tako i Belostcficu na pr/gaji´m senokošu, a Stulin je „gajiti" — dubraviti se (pošumiiiL 1 naš Kuzmauić piše: „Goru (šumu) treba gojit i z:igajit.^´ I Sriemkinja veli, da je „diete odgajila" , a Hrvatica, da ga je „odgojila", nu oba ova glagola izviru iz jednog vriela, naime od gojiti. I u Cehah je hajiteb ohajce, der Beschlltzer, Gaj je dakle Gehege ili Forst, a, po Grimmu nije .bila svaka šuma Forst, nego samo „Bannwald", Fron^vald. Da inaš narol drži, da je gaj njeka vrst brasijenice ili branjevine, u koju nesraiješ uljezti, vidi se iz one ironije, koja se očituje u narodnoj poslovici:, „vepra sred vala, a raka sred gaja^ |