DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1887 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 205 — Ako ćemo se držati onoga načela, da se lies daje najprije onom, koji je siromašniji, onda će imućniji stanovi kasno na red doći. Uzmimo na pr. da Petar ili Pavao ima kuću i sve ostale staje danas u najboljem stanju, da je sve to sagradio liesom sa tržišta s drvi, onda isti nebi mogao kroz više desetak godina računati ni na što drugo, nego samo na ono malo drva za gorivo. To je ono u čemu leži nepravda. Zar za to, što u mojoj obćini ima slučajno mnogo članova, koji su od mene oskudniji, da ja ne imam nikakova diela od najglavnijeg užitka kroz više desetak godina!? Kada bi oskudniji članovi doista bili u stanju sagraditi one zgrade, za koje lies traže i dobivaju —- ni po jada. Ja bi rekao: bilo jim prosto i neka nam se obće blagostanje diže. Ali žali bože ne biva tako! Sirotinja prima lies ne da zgrade gradi, nego da se časovito pomogne. To se danas samo prcdvidja, a već do godine moći će se i potvrditi. Od drva, izdanih za podizanje zgrada, biti će svašta. Ovo je ono, što sam nagovještao kao zloporabu. I to nije mala zloporaba, nego veoma velika. Mi znamo, da se izdana drva za kakovu zgradu bilježe u takozvanu preglednu knjigu. Ovako zakon propisuje. Drva za lies za njeku zgradu nedavaju se kad tko zaište. Svaka zgrada ima svoju gradjevnu obhodnju. Jednoć izdavan lies namirio je primatelja za više desetak godina u naprieđ. A to će reći, da na račun one zgrade, za koju je moj otac lies izvadio, tekar moj sin odnosno tekar unuk opet drvo za lies dobiti može. Suvremene starješine, ako su lakomišljeni, a takovih po nevolji ima veoma mnogo, — mogu na taj način ostaviti svoje potomke i bez zgrada i bez prava na dobivanje liesa. Da se odkioni i gornja nepravda i potonja zloporaba mislim, da bi bilo najsigurnije sredstvo ono, kad bi se davalo svakonm pravoužitniku kao raaxiraum onoliko liesa, koliko mu liesa po njegovoj popriečnoj godišnjoj pripadnosti za deset godina pripada. Ovim postupkom ako se i nebi posve zapriečila ona zloporaba, ali izvjostno umanjila bi se ona znatno. Jer tko potračka pripadak od deset godina, za toga se ipak može reći, da je razsuo svoje pripadke, a ne one od svojih potomaka. Kod petrovaradinske imovne obćine iznašali bi desetgodišnji pripadci drva za lies prema veličini posjeda ovako: za V^ selišta 1-962 X 10 = 19-62 m^ za ^/4 „ r772 X 10 = 17-72 m^ za ^/4 „ 1-505 X 10 = 15-04 m^ ^ za V-* « l´^14: X 10== 14´14 m^ |