DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 27 <-- 27 --> PDF |
- 167 ~ Po § 27. dozvoljeno jo od zvierokradice oduzeti pušku i divijać, te predati kotarskoj oblasti. Nego u zakonu nije ništa ustanovljeno, što se ima sa zaplienjenom divljači učiniti, a nije nigdje govora, da li vlastniku lovišta za ubijenu ili iuako ranjenu divljač kakova odšteta pripada, prem se to iz § 19. naslućuje, buduć ovlašteniku lovišta pripada sva koristna ili škodljiva divljač, koja je ubijena u njegovu lovištu. Pitanje glede manje ili veće odštete nije pri tom odlučujuće; nu pored zakonske manjkavosti mogu i u tom nastati različita mnenja izmedju sudca i tužitelja. Ako je po mojem nemjerođavnom mnienju pravedno, da ovlaštenik lova neupotriebi svoje lovno pravo sbog pomnažanja divljači uvrieme lovostaje, t. j . da on za vrieme lovostaje neće ubijati svoju divljač, a toga radi svaku kradju ili oštećenje divljači ćak tečajem po zakonu dozvoljene lovnje više ucienjuje, nego što bi on inače za tu divljač privriedio, kad bi ju kupeu prodao, onda bi zaista pravedno bilo, da i sudac dosudi oštećeniku veću odštetu, nego što je po zakonu odmjerena odšteta sa 6 for. za jednu u mjesecu svibnju ubijenu srnu, od koje jedno ili dvoje netom otelitih laneta skapati mora i od koje srne bi on đalnji omladak od 3 srnčadi očekivati mogao, buduć razborit lovac samo one srne ubija, koje su sbog starosti jalove. § 27. nadalje zabranjuje vlašteniku ili njegovom službeniku na svoj rovaš (na svoj račun) poduzeti premetačinu, bila ona ma kako opravdana. S gledišta gradjanskog prava ma bila ova ustanova najbolja, ali moramo dvojiti, da je ona od praktične vriednosti, jer ako pomislimo, da je kotarska oblast često put vrlo-* odaljena od prebivališta tuženikova: to je od prijave do odredjene premetačine minulo vrieme obično osujetilo svaki dokaz za okrivljenikovu krivnju, jer je on do tad svaki trag jur zametnuo. Za to bi prikladnije bilo, da takove premetačine na prijavu obave dotična obćinska poglavarstva, koja su pri rucL , v U § 32. dopušta se ubiti psa bez gospodara u tudjem lovištu, nu ništa se ondje nespominje, što se ima sa gospodarom psa učiniti, ako takovo pseto u njegovoj pratnji divljač goni i progoni, što se to kod naše pastirčađi često sbiva. Zaplienjeno oružje ima se po § 37. na korist ubožke blagajne one obćine razprodati, u čijem je okolišu dotični prekršaj počinjen. Prem se ovoj ustanovi prigovoriti nemaže, ipak je ona posredno za ovlaštenika lova dosta teretna. Na taj način zaplienjeno oružje neima skoro nikakove vriednosti, te je iz izkustva dokazano, da se od prodaje takova oružja slab utržak dobije. - Ovakovo često nevaljano i iztrošeno oružje kupuje za bezcieiiu ponajviše s^m seljak, koji prvašnjemu vlastniku t. j . zvierokradici izpod ruke za bud što natrag proda, ili daruje uz obećanje, da će mu zanj zeca ili drugu lovinu dometi, te tako dolazi isto oružje u one iste ruke, u kojih je bilo prije zapliene. |