DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 25 <-- 25 --> PDF |
VI što se ra^umjeva pod šumarenjem s preboruom sječom? Kada se taj naCiii rabi, a kad opet ne? Ustmeni izpiti započeli su 21. listopada. S dobrim uspjehom položilo je izpite 17, s dovoljnim uspjehom pako 34 kandidata, 14 kandidata je aprobirauo. Indi od 65 k izpitu prijavivših se kandidata dobilo jih je diplome 51. K- Zakonarstvo i zvierokradja. u našoj Slavoniji neima mnogo ovlaštenika za prodaju zvieradi, a još manje bave se prodajom zvieradi oni vlastnici lova, koji takovu na svojih lovištih postrieljaju. Gospodari lovišta i zakupnici neidu za dobitkom, nego oni dokolice love, da si prikrate vrieme, a ubijenu zvierad ponajviše na dar prikažu svojim prijateljem i znancem, ili ju sami potroše. Sbog toga, i buduć je zvierad od drugud sbog hrdjavih obćila mučno dobaviti, nemože svatko priskrbiti dobru pečenicu zakonitim načinom. Svagdje naći ćeš čankoliza, a takovih ima i kod nas, pak se nećemo čuditi, ako zvierokradica svoje pečenje s lahke ruke prodati može, a to ga draži, da se tomu zanatu i dušom i tielom poda, i da se broj zvierokradica svaki dan pomnožaje. Naš seljak laća se tog posla tim radje, što mu je puška dangubica omiljela, te mu priskrbi na lahku ruku toliko mangura, da si od prodane divljači namakne što šta za njegovu zaista čednu kućnu poti^ebu. Hlieba i mesa — budi bogu hvala — ima naš seljak skoro uviek, ali nije tomu tako s novci. Tomu se nečudimo; jer onaj dobitak, što si ga privrieđi od polja i livade, lahko potrači na svagdanje kućne potrebe, a tako na javne daće. Žitak i stoka neima ciene; obćila su još u zarodu, a ako odagna po koje blažće na sajam, ili po koju vrećicu žitka na prodaju, mora biti pripravan, da neće naći ozbiljna kupca ili da će s lahko ciene prodati, pak mu dobitak neće dostići, da podmiri svoju potrebu. Valja mu se ogledati za drugom privriedom, koja mu osim koristi daje i radost. Ta polje i šuma omiljela mu je od djetinstva, plandujuć uz pasuću stoku, pak koje čudo, ako u glavu pozna plašljiva zekaua i hitronogu srnu, te da se laća šarke i šešane, nebi li mu dopale do rakiih i sbog tečna mesa i sbog krzna. Naš seljak bavi se i ribolovom, a nuz to planduje vas božji dan s goveđi po pašnjacih i pustopašinah. Kod tog zanata privikne se dječarac na pušku, sjedeć na tratini, nišaneć u vjetar sad na lievo, sad na desno i gadjajuć na kakovu čotu kao da bi bio zec, koji pred njim človi. Vjeran pratilac mu je kućni pas, često i više njih, koji prenjuškavaju svaki grm, dižuć uplašenu zvier, koja što od zahrdjano puške postrada, a što od takovih pasa svoj život izđiše. Dodje li takova žrtva u pandže tih krvoloka |