DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 151 — Limba, koja još u visini od 2500 m. uspjeva, zapremala je po svoj prilici u alpah čitave šume, kojih je danas nestalo, jer se drvo samo sjeklo dok ga je bilo, a za pomladak se nije nitko brinuo Naravno pomladjivanje bilo je takođjer nemoguće, jer su ljudi kao i ptice a ponajviše kreštelice rado jeli plod limbe. Ob uzgoju limbe ne zna se skoro ništa, te su se i pokusi uzgajati ju u mnogih šumarijah izjalovili. Austrijsko ministarstvo za poljodjelstvo odredilo je za predusresti posvemašnom utamanenju tog gorskog drva, da se u šumskom kotaru Hinterberg osnuje centralni razsadnik za uzgajanje limbe, ali će i tu trebati dosta pokusa, prije nego će se limba sjegurno uzgajati moći. U ovom razsadniku ima so svake godine 100.000 biljka uzgojiti. Sjemenište sastoji se iz 4 klila, a svako klilo je 4 m. dugačko i 1 m. široko, malo položite, opasano je 80 cm. duboko sa daskami, a dno je opekom i cementom proti miševim hermetrički zatvoreno. Tako pripravljeno klilo napunjuje se zemljom, a ghoji se konjskim gnojem. Sjeme se sije u jeseni, te je klicavost u vlastitoj režiji branog sjemena sa GOVo konstatovana. Kilogram u vlastitoj režiji ubranog sjemena stoji 78 nove., a kupljenog 2 for. Na jedno klilo ođpada 12 klgr. sjemena ili 60.160 zrna limbe; uvidilo se je ipak, da je to odviše, te će se u buduće redje sijati. Za obranu proti ptičara i miševom pokrivaju se klila rešetkami od žice. Izkustvo je pokazalo, da je bolji horizontalni položaj klila, a prof. Henschel preporučuje takođjer, da se kano dno ne rabi opeka i cement, koji cirkulaciju zraka sasvim prieče, a ni vode nepropuštaju, već da se upotriebi sloj staklenih criepova, koji tih mana ne ima, a isto tako sjeme od miševa čuva. Druge godine presadjuju se biljke i to u pokrajnom zato uredjenora razsadniku. Isti zauzima 5402 m^, ogradjen je plotom, medju gredicami opaziti je i jamice u kojih se mrmci love. Presadjene biljke ne izgledaju prenajbolje, prof. Henschel veli, da su preplitko i preredko presadjene, prama onomu gustomu uzrastu u klilih. Zimi ne pokrivaju se biljke ničim, a na proljeće pokrivaju se slamom proti kasnom mrazu. Razsadnik gnoji se compost — zemljom, koja se dobiva raztvaranjem zemlje i negašeoa vapna u hrpah ugijevniku podobnih. Hrpa ima ukupno 24. Svaka hrpa je 2 m. visoka, promjer temeljnice iznaša 3 na., sastoji se iz izmjeničnih slojeva negašena vapna i busenja, stožina joj je takođjer negašenim vapnom napunjena. Od ovoga razsadnika uputismo se ravno u Grubegg, da razgledamo tamošnju pilanu. Uz put upozori nas šumarnik Forster na veliku močvaru, koju su kušali brežuljastom sudnjom (Hiigelpfianzung) pošumiti, ali uzalud. Stega je močvara odvodnjena jeđnostavnimi jarci i sada na njoj liepo uspjeva mlada crnogorica. Put nas je vodio i mimo kulture mladih ariša, koja je izgledala poput vinograda, jer je svaki ariš bio privezan uz kolac, što nas nemalo začudi. Šumarnik protumači nam isto time, da je to njegovo sredstvo obraniti mlade ariše proti |