DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 32 <-- 32 --> PDF |
,-´ && zašto se riba tako lovi? Da li je taj lov po narod koristan? I da li bi se ribolov i u Srbiji mogao urediti kao što to vidimo u drugih zemljah? Prije svega treba znati, da naš narod rado jede ribu. On je takav od vajkada, a dokaza za to imamo i u naših narodnih pjesmah. Slave i zavjeti^ koje naš narod karakterišu i narodom čine; blagdani i sborovi, koje narod prirodjenoin ljubavi svetkuje i slavi, — sve to pada u postne i mrsne dane- Osim toga naši seljaci većinom poste sriedom i petkom, te kad se sve to uz ukus doda, onda se vidi, odkud kod Srba tolika volja za ribolovom. Ali od svijuh naroda na svietu, ja držim, da nitko radje ribu nejeđe nego naši Vlasi u iztočnom dieiu Srbije, 0 sv. Nikoli zimi više se potroši slane ribe ~ koja je za zdravlje veoma škodljiva — nego što seljaci pojedu mesa u pol godine dana. U to doba plaća se oka ribe s 2—3 dinara, samo kad je ima. Ja neću ni malo pretjerati, ako rečem, da Srbija najmanje jedan milijun dinara troši za morunu, jesetru i somova ribu; dalje za jegulje, sardelje, kavjar crni i t. d. A pouzdano se smije reći, da se dva puta toliko potroši za presnu i frišku ribu. Samo na pijaci beogradskoj, smederevskoj, šubačkoj i kladovskoj — druge da Jiespominjem — pada dnevno postom preko hiljadu dinara za ribu. Kad se lo sve uzme u obzir, onda dolazimo do zaključka: da je ribolov važna grana dom_aće privriede i da se s njim baš za to preko 6000 porezovnika u našoj zemlji zanima. Osim koristi, koje lovac ribolovom dobiva, lovi se riba u našoj zemlji još i zabave radi, iz objesti i svireposti a to je trovanje i tučenje dinamitom. Objest velim s toga, što svaki koji može dati dinar za dinamit, paliti ga i izlagati život opasnosti; bacati gakradomice, ter tim ili imati ili neimati koristi; taj bi s dinarom mnogo svjestnije i pametnije postupao, kad bi si ribe kupio. Svirepost je to zato, što se svikne dinamitom raditi, kome se mili pračakanje i ubijanje malih riba, tome se savjest neće plašiti da to isto čini i s drugimi stvorovi ovoga svieta. Istina je težko i nemoguće tolike rieke i tako razgranjeni ribolov odmah urediti, i tako dotjerati, da se vrši koristno. No tim nije rečeno, da se baš ništa ne može učiniti. Ja držim, da bi se moglo početi ovo: L Zabraniti najstrožije zakonom trovanje i tučenje ribe dinamitom: 2. Zabraniti pravljenje sipova, zabaraka i lovljenje riba odvraćanjem korita. 3. Od sadašnjih ribarskih esnafa stvoriti ribarske družine, koje treba obvezati, da ribu šio više štite, čuvaju i o zapašenju se njenom brinu: da je dozvoljenim načinom love u vrieme, kad je najsgodnije za to. 4. Obvezati sve obćine, da u svom području vodu i ribolov dadu u zakup. Iz tog prihoda da namještaju čuvare voda, i da podpomažu zajmom ribarske družine, i 5. valjalo bi konačno sa zdravstvenih obzira zabraniti, da se po dućanih prodaje seljakom ona gadna, smrdljiva i preslana riba, koja truje sviet; a mjesto nje da se ustanove riblji sajmovi po većih mjestib, gdje bi ribu mogao nadzirati liečnik i tamošnji obćinski sud. |