DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 29     <-- 29 -->        PDF

^ n — ^


Ovaj postotak ukaniaćenja dokazao bi nam kraj inaximunia ukaniaćenja
takodjer gospodarsku dobit, koja dotičnoj obhodnji odgovara.


Uputoikom dakle nemože se absolutnom sjegurnošću zaključiti na najbolje
prosječno godišnje ukamaćenje proizvodne potrebe, već se ovom cilju tim više
približimo, čim dnlja razdobja s uputnici izpitamo. *


(Nastavit će se).


Njekoiiko rieči o ribolovu u Srbiji.


(Svršetak.)


HL Ribolov u manjih riekah.


Po srbskih manjih riekah lovi se riba takodjer na više načina. Rieke, koje
teku kroz gorovita mjesta nagnutim padom brže, ter jim je korito pjeskovito
i kamenito, obično imaju jedan način ribolova. Riba je iz takovih rieka sladja
i ukusnija, pa se češće lovi i više jede. Takve su rieke Ibar, Timok, Drina,
Pek, Mlava i druge manje rieke. Rieke, koje teku kroz doline malim padom,
dakle usljed toga sporo a korito jim je glibovito i puno klada it. d. te rieke ili
su bez ribe ili je riba u njih nezdrava i bez ukusa, pa s toga se slabo lovi i
traži. Na takovih riekah lovljenje je prosto i bez interesa. Takove su rieke
Tamnava, Lepenica, Jasenica, Belica i u obće sve, koje teku dolinami.


U onih prvih riekah lovi se riba: predjom, sipovi, udicami, svećom, zaharcima,
u kamenje čekićem, odvrtanjem, trovanjem i t, d. Da opišem sve te
načine, odveć bi dugočasio cienjene čitaoce, s toga ću opisati samo rijeke.


Pređje se pletu od konopa, okna su udaljena po 1 cm.^ duge su 2 do
3 m,, a široke 1-5 m, Š njima se hvata samo kad je mutna vođa. Takovih
predja ima i odkanih.


Sipovi se grade kao i u Moravi, samo što su manji i manje štete obali
nanose, nego oni u Moravi.


Udicami lovi se najčešće po manjih riekah ili pecah ili medju zavojci.


Svećom hvata se- riba noćju i to kad je tiho vrieme a voda bistra i
tiha ter podjedno i plitka. Radi se ovako: od suhoga pruća napravi se snopu


* Prem ova inače zanimiva razprava još u ovom svezku sva otiskana nije, ipak
već sad primjećujemo, da smo po mogućnosti, u koliko nam je dopustilo i vriemeposao, na njoj tesali^ bvađvali i .-^trugali^ da ju u duhu hrvatskog jezika otisnemo.
To nas je ponukalo upozoriti naše vriedne dopisnike stručare, da bi nam olahkotili
naš trud te ruke tim, da bolje pripaze u dopisih i razpravah na hrvatski jezik, te neka


prevadjaju ,^8lobodno", a tim hoćemo reći, neka se kod prevadjanja ne vežu na
tudj e rečenice , nego neka onako pišu, kako bi se dokolice o razpravljajućem
predmetu s njekim razgovarali.


S te naše smjerne primjetbe neogriešio si nitko dušu svoju. Uređničtvot




ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 30     <-- 30 -->        PDF

da/ani 5 -IO mn\a a a deblimi do 2 dciiL, tai .se snop apali ni j´^lnoiti
kiaju ]\\ Jid iH)se d\a c}a7b\u tljeii i, da se MMI IM dan ii ]injn)a nhn a. / a tom ^\ot´oin ]du l|udi
/en"" \ djec´i, te li\a[u|n nlai fKkum 5h j^ ]v^hi ,^ i ^Jfu^ki´ Tak\a s^eut Ua)´
od 1—2 bala, te se mfjzt^ s njom uli djti do ´)U i)ka nbo /a tr) ^nem(^ V/
jednu bue.u obuno idn un OL,I, 1 .-fo ih }e \i-o, \i^e ^o i ul)´^ nli. ifi. 0\ \] y´
liada lo\a zanimi\, Uep i lah d-: K id ^e podiv^ \T"I IMU^ bini nijo on
mkak\fe šteto, ba s\eiom običnu lo\e u Poku, IUKIM, Sa^ko, I di o^ib planinskdi


uekih


U a/Rkmn T ĆMdjackom okrn^u mjeslo ^^te-´ louna r>o luc i tako be lo\o
TiaiM^e: krkuše ])a^trmko, kleno\i i (huga suna riba.


Zabarc i zova se hkloojena i tilia mie-ta. ko|a se obično naiaze izpod
lomova, klado i okuka. Pod zima u 1e se zabaike baci giania i lom te se tu
kupi iibu n.i zimovanje. Kad bo neka ^ iledi dodju lovci, te Icsama zagrade
noloji kia] /abarka, rd]nm M^ku, pa onda di^na led i i^ianje i s\u ribu u
zabatku pj]j\atu]u u \rske.


Ovo) muui bna Zcuiie iiiiiogu sitnu nbu, a Kum´\i bo cesto pokriju nanosom
te pok\aie rok iieti.


Poil kamenj e bvata be riba oaiko: u mjesecu brudenn kad se poemu
vode fiouva\ati i led ici. dod}e lovac te u vodi kod MU)\a ^ bb/u kiaja napra\
i v|e-t.ako kucue (al kamena. U to ^e kamonje zmii sklono uha. Lovac
kad nm rrel)a ube, obkob kaiutnjai b^^om di [o^diom izna( i kamenjo u i obalu
1 polnati ub´č 0\aj se nuin b^a ladi samu /imi. Vuljoo NUHI j^a i u´i´o})bci,
Peku, Mkui i Sa-^koi. Iromde kamenja, ako se uora/tuie, zaraze kasinje alave
spiudoAe te k\aro iok tieke i okolne n]i\e.


Odvit(in]om 1ON( ^^^ uho u maoiiU n(d\ah Ohn´uo ,se uadje takovo
mj´^-^o, gfip^ ^o nol a dudi u {]\d i M^O uika^ah Jedan be od tdi nikada u
{^(Unj^ui! dalu /a^ i/a i d( ][´ .^< n\<\ piodjiHn ib \ibkoui to se s\r^ id)a ])oli\ata
pe^ro -p o(i i 1/ i!)^ inka i u´li ib Ou) o(Uitanjo \ i lo ]C stv-^tno Ko)ito se
neke s^akl dan nuHija lia ivuiji^ i ]azo\e nail i ui´d| !0 [)i ni b])iiMlo\e i
movO. Sla>L^ t´t^ i je L >i!t(> l´( ka u ^ mjuii lokn -,i|* ii i,ii \\ \loia\i i ])iefrpau
^Ijunkout i piud(;\jfMii 7ok mu j^´ O´^^tikui i luiania Sf ^^akl cas. S tog
lazloga tiob.do bi sn-o^o /aloamti UI)O](M oihitaiij^^m iiek"


V nianjdi imkab ^nijao ^IDI — osobito tr^i^ane — ´^i 1 > < obu cekicem,
Tai ^e b>> ladi o^ako: joibin ub na])iod i(^ j.,\/\ i pla^i UIJO, dd buva j>od
kamonu´ ])iaui Z! n)iin ido (eku´-mo i uci i ^t > i- la mo/a^ id/Ua ]yo kaunmju


Ciin ud U], pir^\nu^ kaoifu, te ako /i [fod H]U\i ijd. uhci ´Oi i .^e unut\i od
potie^^ 1 poeme pbvati na \nd\, b)> ic jo lađa ku|dp
U Ibiu 1 Diini lo\ 0 rduL osivam i ^a splndi (Maoio i it.icim \ibe


njekoiii \iia u pbtnni spL\\ od dvv i Ti) se pi i !OIJ(M , na zolauio lup M(> i
utudn Na splaA f po])iie IOVK ba i) \\ n\)\ u iUU [M i^ci Mv^ ^p!i\a [ooje,
ndado;^ Lakiunzri. i>bi^i<´ i drogo lijai.e ^´im s)im e /.afjt a mjc-e( uui jo, nba
iz Mi´a ide na liiaou to ]u h)\Ai A |o to ^^olp o^t\om 3 \uu^ m ^plav Na




ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 31     <-- 31 -->        PDF

— 71) ~
o^i\] K* nar´in lovi od Trojice do sv, Ilije. Ubieuo rc ubija ^uio, kleau -ar.m i


drii^a biela VUKK


Po rlekab. kuje dubize aa kopaoiiika. love ribu tiovajjjein i odvrianjeni.


Za trovanje uzindjii mtu divizum, i/aneaju je i i/peru ii viru. Od te se vode


Hva liba a viru orruje, to je posjje b)vc u predjc ili Iroseve. 1 ovo treba


zabraniti,


U kr.ijijiskom, požarevaokom i i´uprijskoni okrn^u hvataju vlasi ribu


lubom. Taj S´^ lul) uačini od jipove kore, širok je pol meira a du^^acak 1 do


2 m. On se t^avije u pohiknig. pa se na krajeve prikuje daska. Tako navinjeii


lub uiku dv,je zeoe dnoni neke (koja nije dublja od pol metra), a lult diže


kameiije i i-aztjeruje ribu, freea žena tkanim crpom crpi iz iuba vodu i tom


prilikom hvata ribu, koju lub razijera.


IV. Kibolov u bar ah.
Poznato je. da imade duž rieka Dunava. Save. Morave i Drine nino^o
bara i kaljuža, boje t^a pune ribo. Te bare obieno su ib hfara iiećna kiudta,
kao .sto bU one kr^j Morave, i\l(u-a\i^ta ii´uvane: ili fcu i/bevi i izpunjeni dolci
kao bto su bare u ivitogu, Maćvi i Podunavju, Te bare ee&to svake uodiue
pune lieke riboru jja su od korisLi za dotične obeine, jer donose liep novac od
godišnjeg zakupa za ribolov. Naroćilo je to u „Moravistih" i ouiU bnrab u
Kitogu. Nu ove bare, obično su ljeti zarašlene oraškom, rogozom, zukvom i
drugiui draćou), koji smela, da se vi njib riba u alovib i p)´edjah hvala. Nu
čim niraz ])adue i voda se ohladi, obično sav korov padne na duo, re preko
njega idu alovi i ribu love.


Osim alova i predja lovi se riba u tih barab na jnnogo načina. Od tih ću
spomenuti: vrške, kozece ili bubnje\e i ostve.


Vršk e su sprave od pruča vrbovog poput nti^olovkc uredjene. U te sa
vrške meće projo i druge hrane, pa se zatvore na drugom kiaju. li.iba na
gornji kraj otvora udje da }^de^ po-to nemoze da se vrati ostaje tu^ odakle je
lovac vadi, U o\e se spuive hni: klen, haran, grgeč i linj;ik.


Gdje je bara sredinom plitka do 1 metar, tu hc })ieko nje lueprieči lesa
i meću u razmacih od 1 do 2 metra od trske načinjeni oboirići. k(t^eci ili
bubnji-vi. kako ih gdje ZOMI, liiba pHvnjnći ])o b;ir! ide polau ie-a, prouura se
kroz irsku i u tom trhćauoui ktugu o^iaje uhjvliena. Lovac po tom dolazi sa
crpcem i vadi ju.


S os tvarni bije se rd^a pod jesen u barah, kad se ])rvi mraz. osjeti.
Pviba se tada jati u gonnle, da traži zimovnik. Vješti lovci sjednu u čamac,
jedan vozi tiho a drugi motri, gdje su ta jata, te lulavn ostvauM šarane i drugu
krupnu ribu i moće ju u čoniac.


V. Za kl ju čak«
To su n gbivnoni svi načini ribolova u Srbiji (preunb´ ib još ima), nu
držim, da saui u prednavedenom do^ta jih iztaktiuo, sada nam ostaje pitanje;




ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 32     <-- 32 -->        PDF

,-´ &&


zašto se riba tako lovi? Da li je taj lov po narod koristan? I da li bi se
ribolov i u Srbiji mogao urediti kao što to vidimo u drugih zemljah?


Prije svega treba znati, da naš narod rado jede ribu. On je takav od
vajkada, a dokaza za to imamo i u naših narodnih pjesmah. Slave i zavjeti^
koje naš narod karakterišu i narodom čine; blagdani i sborovi, koje narod
prirodjenoin ljubavi svetkuje i slavi, — sve to pada u postne i mrsne dane-
Osim toga naši seljaci većinom poste sriedom i petkom, te kad se sve to uz
ukus doda, onda se vidi, odkud kod Srba tolika volja za ribolovom. Ali od
svijuh naroda na svietu, ja držim, da nitko radje ribu nejeđe nego naši Vlasi
u iztočnom dieiu Srbije, 0 sv. Nikoli zimi više se potroši slane ribe ~ koja je
za zdravlje veoma škodljiva — nego što seljaci pojedu mesa u pol godine
dana. U to doba plaća se oka ribe s 2—3 dinara, samo kad je ima. Ja neću ni
malo pretjerati, ako rečem, da Srbija najmanje jedan milijun dinara troši za
morunu, jesetru i somova ribu; dalje za jegulje, sardelje, kavjar crni i t. d.
A pouzdano se smije reći, da se dva puta toliko potroši za presnu i frišku ribu.
Samo na pijaci beogradskoj, smederevskoj, šubačkoj i kladovskoj — druge da
Jiespominjem — pada dnevno postom preko hiljadu dinara za ribu. Kad se lo
sve uzme u obzir, onda dolazimo do zaključka: da je ribolov važna grana
dom_aće privriede i da se s njim baš za to preko 6000 porezovnika u našoj
zemlji zanima.


Osim koristi, koje lovac ribolovom dobiva, lovi se riba u našoj zemlji još
i zabave radi, iz objesti i svireposti a to je trovanje i tučenje dinamitom.
Objest velim s toga, što svaki koji može dati dinar za dinamit, paliti ga i
izlagati život opasnosti; bacati gakradomice, ter tim ili imati ili neimati koristi;
taj bi s dinarom mnogo svjestnije i pametnije postupao, kad bi si ribe kupio.
Svirepost je to zato, što se svikne dinamitom raditi, kome se mili pračakanje
i ubijanje malih riba, tome se savjest neće plašiti da to isto čini i s drugimi
stvorovi ovoga svieta.


Istina je težko i nemoguće tolike rieke i tako razgranjeni ribolov odmah
urediti, i tako dotjerati, da se vrši koristno. No tim nije rečeno, da se baš
ništa ne može učiniti. Ja držim, da bi se moglo početi ovo:


L Zabraniti najstrožije zakonom trovanje i tučenje ribe dinamitom:


2. Zabraniti pravljenje sipova, zabaraka i lovljenje riba odvraćanjem korita.
3. Od sadašnjih ribarskih esnafa stvoriti ribarske družine, koje treba obvezati,
da ribu šio više štite, čuvaju i o zapašenju se njenom brinu: da je
dozvoljenim načinom love u vrieme, kad je najsgodnije za to.
4. Obvezati sve obćine, da u svom području vodu i ribolov dadu u zakup.
Iz tog prihoda da namještaju čuvare voda, i da podpomažu zajmom ribarske
družine, i
5. valjalo bi konačno sa zdravstvenih obzira zabraniti, da se po dućanih
prodaje seljakom ona gadna, smrdljiva i preslana riba, koja truje sviet; a
mjesto nje da se ustanove riblji sajmovi po većih mjestib, gdje bi ribu mogao
nadzirati liečnik i tamošnji obćinski sud.


ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 33     <-- 33 -->        PDF

— 81 -
Ovo su nazori g. Mih. St. Risnića o ribolovu u Srbiji, koji je bez dvojbe
prevriedan prilog k poznavanju odnošaja ribarstva po naših kopnih voda sačinjavaju,
a s toga ih eto i mi ovdje otisnusmo, želeć, da se i u nas Hrvatah
toj privriednoj grani čim veea poninja obrati, a naročito bi oko toga i naši
šumari imali svojski nastojati.


LIST^^KI.


Dnižtvene viesti.


Sjednica iipravljajućeg odbora hrv.-slav. šumarskoga družtva bje kao
radnja za prošlu godinu dne 31. prosinca 1886. obdržavana u družtvenili proatorijah
pod predsjedanjem družtvenog predsjednika g. Milana pl. Dursta i u prisutnosti p. n.
gospode I. podpredsjednika Mije Vrbanida ter odbornika Josipa Efetingera, Prana.
KesterČanka, Antuna Boretiea i družtv. tajnika Vjekoslava pl. Koroskenyi-a.


Najprije pročita družtv, tajnik zapisnik od zadnje odborske sjednice^ držane dne


4. prosinca pr. god., koji zapisnik bje bez primjetbe ovjerovljen. Zatim se predje na
pojedine točke, stavljene na dnevni red i to:
1. U smislu naredbe visoke kralj, zemaljske vlade, odjela za unutarnje poslove,
predloži predsjednik družtva deset lica izmedju najvrstnijih šumarskih stručara u stalno
povjerenstvo za vJsje državne šumarske JzpJte. Ve^^inom glasova prihvati upravljajući,
odbor taj predlog, izabrav u to povjerenstvo sliedede stru6are: Iz statusa kralj, državnih
Činovnika p. n. gg, Milana pl. Dursta kr. Šumarskoga ravnatelja, Antuna
Soretića kr. šumarnika, Ivana Kolara kr. nadšumara i Josipa Ettingera
kr. umirovlj. nađzoimika katastra. Iz statusa činovnika autonomne zemaljske uprave
p. n. gg. Miju Vrbani(^a kr. šumarskoga nadzornika kod zem. vlade, Fra na Ks,
K ester čanka kr. županijskog nadšumara i Dragutina Hlavu kr. profesora
Šumarstva. Iz statusa činovnika imovnih obćina gg, nadšumara Gjorgja Koču u
Vinkovcih i nadšumara Dragutin a Lakšar a u Kakovcu kod Kariovca. Konačno
vlastelinskog šumarnika g. Antun a Brosig a u Čabru. Taj predlog podnleti će se
posebnom predstavkom visokoj kralj, zemaljskoj vladi na odobrenje.
2. Uzele su se u pretres molbenice udova i sirotČadi preminulih članova Šumar,
družtva, kojimi mole za podieljenje novčane podpore iz pripomo6ne šumarske zaklade.
U svemu su prispiele četiri molbenice, Nakon svestranog izpitanja zaključi odbor, da u
smislu ustanovah pomenute zaklade nemože ni jednom od uiolitelja podpore podieliti,
buduči pokojnici, akoprem bijahu članovi Šumarskoga družtva, nedoprinesoše za svojeg
života ništa u predaavedenu zakladu, te s tog razlega ne imaju njihove udove i sirotčad
po ustanovah zaklade prava tražiti kakovu podporu iz te zaklade, BaŠ obzirom na
potonju okolnost staviti će upravljajući odbor prigodom dojduče glavne skupštine novi
predlog glede podieljenja podpora iz viŠepomeuute zaklade.
3. Na molbu ovdašnjeg pjevačkog akademtčkog družtva j^Hrvatsk a Lira *
dostaviti če se istom družtveni organ „Šumarski list" bezplatno.
4. Nakon riešenja njeklh administrativnih predmeta zaključi predsjednik odborsku
sjednicu, oprostlv se Članovi srdačno niedjusobiiOj želeči si sretnu novu godinu 1887.
6