DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 29 <-- 29 --> PDF |
^ n — ^ Ovaj postotak ukaniaćenja dokazao bi nam kraj inaximunia ukaniaćenja takodjer gospodarsku dobit, koja dotičnoj obhodnji odgovara. Uputoikom dakle nemože se absolutnom sjegurnošću zaključiti na najbolje prosječno godišnje ukamaćenje proizvodne potrebe, već se ovom cilju tim više približimo, čim dnlja razdobja s uputnici izpitamo. * (Nastavit će se). Njekoiiko rieči o ribolovu u Srbiji. (Svršetak.) HL Ribolov u manjih riekah. Po srbskih manjih riekah lovi se riba takodjer na više načina. Rieke, koje teku kroz gorovita mjesta nagnutim padom brže, ter jim je korito pjeskovito i kamenito, obično imaju jedan način ribolova. Riba je iz takovih rieka sladja i ukusnija, pa se češće lovi i više jede. Takve su rieke Ibar, Timok, Drina, Pek, Mlava i druge manje rieke. Rieke, koje teku kroz doline malim padom, dakle usljed toga sporo a korito jim je glibovito i puno klada it. d. te rieke ili su bez ribe ili je riba u njih nezdrava i bez ukusa, pa s toga se slabo lovi i traži. Na takovih riekah lovljenje je prosto i bez interesa. Takove su rieke Tamnava, Lepenica, Jasenica, Belica i u obće sve, koje teku dolinami. U onih prvih riekah lovi se riba: predjom, sipovi, udicami, svećom, zaharcima, u kamenje čekićem, odvrtanjem, trovanjem i t, d. Da opišem sve te načine, odveć bi dugočasio cienjene čitaoce, s toga ću opisati samo rijeke. Pređje se pletu od konopa, okna su udaljena po 1 cm.^ duge su 2 do 3 m,, a široke 1-5 m, Š njima se hvata samo kad je mutna vođa. Takovih predja ima i odkanih. Sipovi se grade kao i u Moravi, samo što su manji i manje štete obali nanose, nego oni u Moravi. Udicami lovi se najčešće po manjih riekah ili pecah ili medju zavojci. Svećom hvata se- riba noćju i to kad je tiho vrieme a voda bistra i tiha ter podjedno i plitka. Radi se ovako: od suhoga pruća napravi se snopu * Prem ova inače zanimiva razprava još u ovom svezku sva otiskana nije, ipak već sad primjećujemo, da smo po mogućnosti, u koliko nam je dopustilo i vriemeposao, na njoj tesali^ bvađvali i .-^trugali^ da ju u duhu hrvatskog jezika otisnemo. To nas je ponukalo upozoriti naše vriedne dopisnike stručare, da bi nam olahkotili naš trud te ruke tim, da bolje pripaze u dopisih i razpravah na hrvatski jezik, te neka prevadjaju ,^8lobodno", a tim hoćemo reći, neka se kod prevadjanja ne vežu na tudj e rečenice , nego neka onako pišu, kako bi se dokolice o razpravljajućem predmetu s njekim razgovarali. S te naše smjerne primjetbe neogriešio si nitko dušu svoju. Uređničtvot |