DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1887 str. 28 <-- 28 --> PDF |
^ -^,76 — Upliv dakle, koji se očituje od vriednosti tla na absolutnu olinu od wb irzuženo je time: n ^ V^e (1.0 / - 1) Ha ili riećima: n"^´ korjen n godišnjih kamata zemljištne vriednosti razdieljeno po sadanjoj vriednosti sastojine. čira je dakle veća vriednost sastojine t. j . čim je u pravilu sastojina starija, tim manji je u negativnom smislu djelujući upliv, buduć Be za sva razdobja starosti sastojine jednak ostaje. Formula VI. izkazuje nam takodjer postotak ukamaćenja dotične sastojine, ako se naime oduzme stanoviti dio od sastojinske prirastne vriednosti, koji je po gospodarskoj dobiti opredjeljen sbog ukamaćenja temeljne glavnice. Prem nećemo dopustiti, da se s uputnikoin ustanovi flnancialna zrelost u smislu najveće zemljištne rente, odnosno poprečno godišnje ukamaćenje proizvodne potrebe obzirom na gospodarsku dobit, koju smo a priori prihvatili, to ipak ova činjenica zaslužuje, da se spomene; jer ovaj postotak ima ipak financialno gospodarstvenu važnost u tom, što nam izkazuje, kako ukamaćenje za trajanja njekojeg razdobja raste, odnosno, kada postotak ukamaćenja u obće bez obzira na stanovitu gospodarsku dobit svoj maxlmum postizava. h) Da ustanovimo uputnik u svrhu tu, da pronadjemo, kad se najbolje ukamaćuje proizvodna potreba. Za ovo valjaju sve nabrojene metode a uputniku Temeljna glavnica, kako smo jur prije naglasili, neima pače nikakav upHv na dobu, u kojoj kulminacija nastaje za ukamaćenje proizvodne potrebe, ako se uputnici u jednakih ra^dobjih medjusobno prispodobe. Temeljnu glavnicu možemo dakle izpustiti, a tad će uputniku biti sliedeći oblik; n Vfi = 100 (V^ ^ -0 * J sbroj Presslerovih prirastnih postotaka a + 5 + c. Da pronadjemo dobu, u kojoj se proizvodna potreba najbolje ukamaćuje, nije dovoljno, da za kratka i jednaka razdobja uputnike potražimo, nego se moramo osvjedočiti, da li kulminacija prije ili kašnje uzsliedi, ako ukupni postotnik proračunamo za kratka ih za produljena razdobja, dotično da li nam uputnik proračuaan za kratko razdobje neodgadja ili ne uskorava kulminaciju. U tu svrhu treba uputnike najprije za kraće, po prilici 5 do 10 godina ubuhvaćajuće periode ustanoviti, a onda se ovaj račun obavi za veće periode i pokusice pronadje ona doba, u kojoj postotak ukamaćenja kulminira. Uputnici temelje se na vidednosti sastojine, koja je i ia prirastnoj vriednosti samo za stanovite periode, a ne za sveukupnu štarbst sastojine, pa jih nesmijemo zamjeniti sa poprečno godišnjim ukamaćenjem proizvodne potrebe. |