DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1886 str. 35 <-- 35 --> PDF |
— 491 — luni baš obilato urodio, tako da su .same gradiške šume dale oko 25.000 for. na samoj žirovini. Možemo si pomisliti, kakovo je negda blagostanje a Slavoniji, uioralo biti, kad su stare šume triput tako velike (ohsegom) bile i trostruko rodile kao sada. Vriednost žira održala se je kroz stoljeća, a održati će se po svoj prilici i u buduće; neima reć bi živog stvora, koji se neotimlje za njim: i krinče, i srna, i ptica, i miš — a napokon i sam čovjek. Poznato je, da je godišnje sve veća potreba za žirom kao kavinim surogatom, a osim toga je i od lieka, jer se piće od njega sgotovijeno preporuća raznim bolestnikom (skrofuloznim itd,). Od nekog vremena imamo i u Sisku jednu sušnicu za žir (tvrdka Ž. P,ejaković), koja godišnje 4—5 vagona takvog u grijačnici naprženoj.^ žira eksportira. Cieua mu je obično trostruka onomu svježega žira. (Lani je bio, ako se nevaram M. Z. 8 for.) I u Kormendu u Ugarskoj postoji takova jedna grijačnica. Na mjesto žira urodila je ove godine bukvica i to tako obilato, da se i stariji ljudi jedva sjećaju takovom urodu. Dražba će nam pokazat, u koliko je bukvica kadra nadomjestiti žir. Tarifna ciena žiru i bukvici jeste u državnoj šumskoj upi-avi po hl. for. 1´64; nu ta se ciena samo u ime odštete proračunava, dočim se kod prodaje prema urodu i cieni žitnog trga ravna, kao što kolikoća^ tako i kakvoća žira različna, te obično, kad je rodna godina, onda mu je i kvaliteta izvrstna. I to je više puta uzrokom, da se mnogi ogoji neprimaju; žir, bo i žir velika je razlika. Kod državne šumske uprave preliminirano je for. 10 - 12 za ogoj po jutru, pri čem nevalja zaboraviti, da ogoj riedko kada posvema uspije, nego ga treba po 2—3 godine popravljati, i to je uzrokom, da se nekima navedena svota prevelikom, a drugima opet premalenom čini, — zaboraviv pri tom, da je jeftiniji ili skuplji ogoj mnogo ovisan o urodu žira, skupoći nadnica a ponajpače od dotične stoj bine. Na jednogodi š nje sijanje nemože se potrošiti for. 10—12, nu za podpuni ogoj,jedva da i smogne gornja svota. Slavonski ogoji trpe najvećma od povodnje, jer prevelika vlaga ubija žir. — Marvinske štete porasle su zadnjih godina za čitavih 1007«, čemu je uzrokom sjedne strane pomanjkanje hrane, a s druge strane neznatna odžteta za šumske prestupke. Svatko bo drage volje plaća za krmče 6 novčića, kad zna. da ga može nažiriti, i to po 3—4 puta, dok ga lugar jedanput uhvati. Isto tako je i na proljeće sa rogatim blagom na šumskoj paši. S toga bi bilo od skrajnje nužde, da se §§ 5. i 9. prilogaD. šum. zakona promjene, dotično, odšteta povisi; vriednost šume je u ovo 30 godina visoko poskočila, zato bi prema tomu i kazne pooštriti valjalo. Ponajpače § 5. š. z. preveć je blag, kad se pomisli, kolikim se trudom i troškom dan danas hrastova šuma odgaja. Kao što žiru ciena sve to većma raste, tako šišarici opet pada, te bi mogli mar ne uztvrditi, da joj je za uviek odzvonilo, ponajpače, odkako je počela raditi županjska tvornica tanina. Preklani skupljala se šišarica u državnih šumah u vlastitoj režiji, — nu računi ne samo da su izpali negativno, nego^ se je šišarica uprav težkom mukom unovčila. Zadnje dvie godine nije ni urodila, te se čini, da ćemo se morati skoro posve odreći te dobiti, koJ^^-j^ |