DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1886 str. 17     <-- 17 -->        PDF

~ 478 —


način, opređjelenja vriednosti tla, vrlo mnogo u praksi-upotrebljava, moramo izjaviti,
da je neizpravan, i da se ima zabaciti, jer se na krivih predmujevahpodatakah osniva. Ova metoda sama po sebi nije znanstvena, ter njezini re


sultati neimaju za oto ni praktične vriednosti. >


Da predočimo, kako se ovom metodom obično do resultata dolazi neka
služi sliedeći primjer:


Dobra smrekova šuma daje kod 80-godišnje obhodnje po jutru po odbitku
dobavnih troškova prihode i to:


1 proredjivanje u 25 godini . . 22 for.


2 . „ . . 35
3 . 45
«. . / , ^^ n ^ ....
4 „ 55
5 „ „ 65 » ^´ 11
6 „ 75 « ´ ´ . 41, „ „-
Glavni užitak « 80 » . - 985 „


Ukupno u 80 godinah . . 1207 for.
Prema tomu imao bi biti poprečni prihod za jednu godinu obhodnje


~^= = 15-1 for.


Tuj nam predleži predmnjeva, da jedno, jutro šumskoga tla od iste kakvoće
poprečno svake godine čistu rentu od 15´1 for. nosi.


Uglavničimo li tu rentu po poznatoj formuli, to nam ima resultat vriednost
tla označiti. Po ovoj metodi odbijaju se samo dobavni troškovi, dočim se posve
mimoidje, da valja i sve prihode proredjivanja unišle prije glavnoga užitka do
konca obhodnje uz kamate na kamate u račun uzeti, a povrh toga prvi put
za uzgoj te sastojine potrošene svote kao što svake godine nastavše upravne
troškove i porez uz kamate na kamate odbiti.


Sve ovo dokazuje, da ova metoda neima mjesta uporabi kod obračunavanja
odštetnih svota, kad se radi o točnih resultatih.


Ad c) Po dostalnoj vriednosti ustanoviti ćemo vriednost tla onda, ako je
prodavače tla pripravan onu kupovninu primiti, koja će mu bar vlastite izdatke
skopčane sa dotičnom šumom namiriti.


Osim toga biti će shodno, da se rečenom metodom poslužimo, ako se nedadu
vjerodostojno ustanoviti prihodi, kojih se od dotičnoga tla nadati možemo,
jer neima dovoljno izkušanih podataka o prihodu toga tla.


Ad d) Prihodnu vriednost tla dobijemo/ ako sbrojimo sadanje vriednosti,
svih od toga tla očekivat se imajućih prihoda i od toga sbroja odbijemo sadanje
vriednosti svih za dotične prihode izdane proizvodne troškove. : . _


Algebraički izraz za prihodnu vriednost izvadja´se na sliedeći način:"
Označimo li sječivni prihod sa Au, obhodnju sa n, dobitnu mjeru sa p, a
Da, D&, Bc . . , Di da nam označuju medjutimne užitke, koji dotiču u godinr
31