DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1886 str. 51 <-- 51 --> PDF |
— 387 — . § 24. ,´ Polag podataka iztaknutih u §§ 22. i 23. ovoga pravilnika, te obzirom na okolnost, da om obćinski šumski prostori, koji su označeni u gore rečenih paragraiih, a ubilježeni pod slovima a i h^ sadržavaju i predslavljaju omanje šumske prostore, ili pako kad bi slučajno koji takav prostor nadmašio realne potrebe sela, obćine ili grada, a nebi predstavljao u najstrožijoj svojoj suštini nego neznatni suvišak šumskoga prostora, t. j . 100 do 1000 jutara, ti prostori, premda bi se polag zakonske sile mogli postaviti u buduće pod državni nadgled (nadziranje, čuvanje), to ih ipak komisija može ostaviti i u buduće dotičnomu selu, gradu ili obćini, kao svojina i pravo užitka; no treba svakako da napomene, u naročitom u tom obziru sastavljenomu zapisniku, gore rečenu postojeću okolnost. ^ % 25. ^ Glede šuma II. kategorije pako, t. j . šuma označenih slovom 6, komisija šumska mora na licu mjesta, naravno pridruženjem od dvajuh članova dotične obćine, polag § 16. šumskoga zakona, te onda na temelju § 22. i 23. ovoga pravilnika,, opredieliti i riešiti istodobno, koj i kakvi šumski prostor u buduće ostati i smatrati se mora, kao obćiuska šuma, a koj i kakvi pako šumom državnom ili šumsko-državnom imovinom. Kod toga označivanja, odnosno riešenja, imade komisija označiti, najtočnije podatke glede šumskih medja onoga prostora, koji ostati mora u buduće kao selska imovina, kao i onoga, koji će državnom svojinom unapried smatran biti. Po obavljenom poslu komisija mora sastaviti nadležni zapisni k i ostalo tomu potrebito, a predvidjeno u §§ 6. i 7. ovoga pravilnika. ~ § 26. Kod izbora stanovitih šumskih prostora; koji moraju ostati u buduće državni, a koji obćinski, komisija mora kod toga veoma važnoga razmatranja uzeti obzir na sliedeću okolnost, t. j . da bude obćinski prostor, ostavljen i ograničen za selo, obćinu i grad, čim moguće u blizinu ovih, dočini onaj prostor, koji se je odlučio, opredieliti državnim, neka bude slobodno udaljen od njih. Osobito oni prostori neka se oprediele državi, koji leže slučajno topografično odviše strmo i koji su poplavinam izloženi, da se uzmogne na taj način sačuvati c) Planininska iliti gorska sela, t. j. sela, koja su naseljena u gudarah planlnab ili ovećih gorah, te oni stanovi (ku(;e), koji ga raštrkani po kohbah (naime gdje stanuje 2-3 obitelji, s njihovim gospođa.-sfcvom); te koja su udaljena od dragih stanova na ^m^tm razmjer.´Obično ta sela neposjeduju absolutno nikakvih njiva i hjada, e da bi mogle hraniti domaću stoku (marva),,te još proizvadjati onoliko žitarica, da im 2a domaću prehranu bude dovoljno, a i ono malo njiva i livada Što posjeduju, vrlo su lošoga sastava i značaja Pošto slična sela moraju inače namirbu svojdi domaćih potreba namiriti, te buduć još, da njihov, malo da ne, obstanak zavisi od prelu-ane marve i prodaje šumskih plodina i užitaka (drva za ogriev i gradjeviuu, te proizvod ugievljaj, to se za ona sela računalo na kuću najmanje po 50 jutara šumskoga prostora. |