DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1886 str. 2 <-- 2 --> PDF |
— 194 — gdje je stojbina hrastu a gdje jasenu. -- Nu odgovor na ovo pitanje, nije jos danas nijednom šumaru posve jasan. Ja´sam navlas za osvjedočenje svoje pročitao botanike Kolaezeka, Dobnera i još njekih, te našao, da jedan suglasno s drugim tako - govori, da moram baš na prepisivanje posumnjati — pa i pravo tako, da autor od autora ono prepisuje o čemu osobno, temeljito protuosvjedočenje neima, ~ Valja bo vazda spremno s dokazali u ruci na odpor računati. S toga ću i ja n pomanjkanju ovakovih dokaza za sada glasovati sa pomenutimi botanici, te tvrđim (dok mi se cifrom protivno nedokaže), da nestoji tvrdnja, daje i u našoj Posavini existencija hrasta od jasena ovisna, što više da bi i obratno bilo. Po botaničnom opisu je hrast jasenovom razvitku glede žilja, debla i granja — do lišća vrlo naličan, a tako i do ploda. Obadvije vrsti drveća produciraju mnogo, da u slučajevih jednako, dakle i hraniva isto toliko trebaju. List i žilje posreduju u tom. Žilje ponajpače, a u hrasta je ovo skoro jasenovom jednako, veliki svrdao, uz plitki al gusto razgranjeni sisavac. I tlo traži isto, ali lie podneblje, što i botanici složno tvrde. Ima ove i one vrsti drvlja kroz cielu Europu. Jasenja i preko 62^ te na 4300´ visoko, ono ljubi vlažno i krlepko tlo a po Kolaczeku: „sind der Esche LiebUngsorte die mittelfeuchten đ. h. niemals ođer nur momentan zu nassen und ebeoso nur selten an Dtirre leidenden t´ruchtbaren Niederimgen; veleć nadalje ; Je feiner, loser und je warmer dabei ein Boden ist, desto weniger darfst du holfen Eichenhochwald auf ihm zu erziehen, wahrend noch ein tiefgrilndiger, kuhler Lahm oder Thon bei gttnstiger, sonniger Lage mit Vortheil EichenhochwaId tragen wird" — dakle vriedi isto i za hrast, jer medju ostalim kaže: „moorige Boden fliehen die Eichen", ipak dopuštajuć, da se hrast samo do 45^ sj. š. i do 3700V visoko nahadja. Iz ovoga se dade zaključiti, bez da dalje tudje misli opetujem: da hrast traži sve stojbinske uvjete kao i jasen, nu ipak toplije podneblje, što po daje pravo donjekle uztvrditi, da seje baš radi toga i u posavskih vlažnijih stojbinah jasen toli ugnjezđio, I u našem hrv. visogorju možemo jasen uzgajati, nu ne hrast; dočini se jasen svagdje, gdje i hrast, uzdržaje, pa zašto i nebi, dok to vanjski neprijatelji mehanično nepriece, što znamo, da je donlje, dok žilje u zemlju dosiže i hranu crpi, a jer je kvantum žilja obojih vrstih drveća jednak, pa i jednako duboko dopire, s toga i eksistencija obojim jednoliko osjegurana, izim da bi mokro tlo, na kojem se lih jasen po g, Kozarcu uzdržaje, toliko hladnije bilo, koliko hrast nepodnosi, to bi i nijedno ino tumačenje dopustio u prilog jasena, al i to ću tek tada dopustiti, kada mi se znanstveno konstatira, dočim je to danas samo nagađjanje -~ evo zašto: Početkom ovoga stoljeća sagradjena je cesta lujzinska i Karolina spram jadranskom moru. a od tada možemo datirati, da je najveći dio Šuma na vrelih Save izsječen ~- donle nehijaše u Posavju redovitih poplava |