DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1886 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 206 — stanju slama 0-37o. bukovo i hrastovo lišće 1*07«, mahovina 1-2—1-5%, oinorikove cetinje V3*^/o i borovo fcetinje l-57o dušika. Pogledom pak na ostale važne sastojine na pr. kali, zaostaje šumska stelja daleko 7A\ slamom. Fosforne kiseliae ima bukova i hrastova stelja dodaše nešto više, nego li siama, ali zato je opet u četinjah (osobito borovih) puno manje ima nego li u slami. Po E. Wolfu uzima se vriednost hranivih čestica za bilje ovako: za 1 klgr. dušika (u formi stajskoga gnoja) 1´2 marke „ 1 „ fosforne kiseline (u formi stajskoga gnoja) , . 0*4 „ „ 1 „ kalija „ „ „ » . . 0*3 „ Iz toga proizlazi u jednom k. m. vriednost gnoja u: slami, bukovom lišću, mahovini, omorik. cet., bor. čet. za dušik , . 0-46 0*80 1*20 2*26 1*83 marke „ fosforne kisel 0*06 0-08 0-16 0*12 0"05 « „ kali... 0-17 0-05 0-16 0-05 0*04 ukupno . . 0-69 0-93 1 52 2*43 r92 marke Vriednost miner sastoj, (bez duš.) 0*23 0*13 0*32 0*17 0´09 Vriednost šumske stelje različita je dakle prema tome, da li uzmemo u račun i dušik ili ne, a bez dušika (osim mahovine) sve za slamom zaostaju. Šumska stelja slabo dakle može nadoknaditi polju mineralne sastavine, koje mu godišnjim usjevom oduzimljemo. To će nam sliodeće još bolje predočiti: Da jednu centu = 50 kgr.; kalija njivi damo, moramo po prilici izvesti 3 cente koncentriranoga strassfurtskog kalijevog gnoja, 10 „ pepela od lišća 16 „ „ „ četinja 112 „ ražene slame (suhe), 180 jj šumske mahovine 330 „ bukovoga i hrastovoga lišća (suhoga) 620 „ oraorikovih četinja (suhih) 660 „ borovih četinja (suhih). Da istu množinu fosforne kiseline poljsi damo, trebamo 4—5 centi mlieva od kostiju, 318 „ stelje od lišća, 337 „ suhe mahovine, 416 „ ražene slame, 466 „ suhih omorikovih četinja, 861 „ suhih borovih četinja (Dr, jRbermaycr). Uzmemo li u obzir vrlo tegotni dovoz šumsko stelje (često iz velikih gora i Jaruga) dangubu i trošak oko skupljanja, viditi ćoino da skuplje stoji, nego li vriednost njenih mineralnih sastojina. Kali i fosfoi´ua kisHina, jeftinije se dobije iz umjetnih gnojiva, nego iz šumsko stelje. |