DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1886 str. 23     <-- 23 -->        PDF

— 117 —


(Anlage- und Betriebskapitalien), tako da se onda izdatci upravni, u sliedećoj
skrižaljci označenim načinom proračunavaju:


Skrižaljka IV.


Eazred stojbinske vrstnoće
Predmet II. III IV.
iznos u forintih a. vr.


Nečista zemljištna renta (po odbitlsu troškovakultnie) po likt. n 80. godiai
Ova renta dakle iznaša za pojedini razred
sječe i
6-91
2322
5-27
2213
3-95
1232
2-74
296
191
46
Pođieljenj e upravni h troškova .
I Po Uiodifieiranom načinu:
Od poreza u iznosu od 1850 for
Od npravnili troškova, i to: 50 % = 960 for.
ili jednolično podieljeno 960 :1200 = 80 nvč.
po hekt
50"/,, = 960 for. po nečistoj renti
Svota npravnili troškova po hektar iznaša
Dakle po hkt
Ostaje čista zemlj. renta po hkt. od
Daje opet „prihođnu vriedn-)st" po hkt. od. . .
Dakle iznaša sama upravna glavnica
II. Kod jednoličnoga podieljenja sveukupnih upravnih
trošl.ova iznašaju ovi po hkt
S toga cista zeinlj. rent.i, po hektar opet iznaša
Ili. Ko I podieljenja poreznih troškova, polag nečiste
zemlj. rente, uz predmnjevu jednoličnoga podieljenja
ostalih upravnih troškova dobivamo po hkt.
S toga čista zemlj. renta po hkt
IV. Kod podieljenja sveukupnih upravnih troškova,
polag zemlj. nečiste rente, dobivamo pj hkt. . . .
S toga opet čista zemlj. renta ]´0 hkt
Prihodna vrieđnost tla po hektar
703
269
365
1337
3-98
2-93
88
119
3-13
3´78
369
3-22
4-26
2-64
79
670
336
.348
1344
3 22
2-05
62
97
313
214
320
2-07
3-25
202
61
373
250
194
817
2-61
1-34
40
78
313
0.82
2-80
1-15
2-44
1-51
46
90
86
46
222
206
0-68
20
62
313
0-39
2-43
0-31
1-69
4 06
32
14
19
7
40
1-67
0-24
7
50
313
1-22
2-06
014
1-21
0 70
21


Ostali upravni izdatci odnose se doduše prividno jednolično na sve sastojine
jedne te iste šumske cjeline, nu u pravilu ipak stoji i ovdje, kao i kod
svih inih obrtih, činjenica, da količina upravnih troškova u njekom stanovitom
odnošaju prema nečistom prihodu stojati mora. Ovaj je odnošaj u toliko težko
ustanoviti, u koliko se pojedini izdatci, poput onih odnosećih se na uporabu i
njegu sastojine, kao na pr. troškovi za osnutak i čuvanje sastojine, ravnaju
manje više po čistom prihodu. S toga ćemo moći od ovih upravnih troškova
samo jedan dio ustanoviti (onim načinom, kako to kod troškova poreza činismo),
polag čiste zemljištne rente (slobodne od troškova sječe i kulture) dočim se
ostali imadu razdieliti jednolično po stojbinskih razredih. Postotno se razmierje
toga podieljenja, ipak u toliko lahko utanačiti dade, u koliko nam je moguće,
na temelju poznatih mjestnih vriednostih šumskoga tla i tla pašnićkoga, ustanoviti
granice gospodarske vriednosti tla najslabije vrstnoće, a po tome takodjer
i sam omjerni postotak.