DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1886 str. 14     <-- 14 -->        PDF

108


a 0 =« d e f c. h 1 <-! k 1 m nC5


K g 2n


ft


C ´X3 o


6C D3


TS .-3+ CD S a


o 3 o -r


« 1 a


Ti 1 g o


& 5 ^ S ´^ o O OJ o §o JA


s


O


´>^ ćl s 5


se O rt


c^ 1


" S ^ 1





´a
2 ja
ca
o
-a ce J= o
Q
OJ o
« 3
5 "5" H OJ O E
ce on a :2
a-2 a
_a
>
OJ
u for. a. vr.
a t^ o a,
<5 li 2
^3* ^
O
"
3
o
ou for. a. vr.
"3)
r/i
fiO 86 82 726 894 110 784 136 5.76 4 — 1.76 70
70 144 111 1031 1286 141 1145 185 6.19 4.~ 2.19 88
26 80 221 149 1385 1755 180 1575 248 6.35 4.2.85
94
90 318 197 1695 2210 231 1979 329 6.01 4.2.01
80
100 436 260 1949 2645 29.) 2350 433 5.43 4.— 1.43 57
(50
70
91
156
98
139
726
1031
915
1326
147
198
768
1128
163
231
4.71
4.88
4.—
4.0.71
0.88
27
29
3 80 236 193 1385 1814 266 1548 321 4.82 4.0.82
28
90 365 266 1695 2326 358 1968 443 4.44 4.— 0.44 15
100 521 364 1949 2834 480 2354 607 3.88 4 — — —


Mje sovi ta sa s t 0 j i n a.


(0 7 jele i smre^ te, 0´2 ariša, O´l listače).


60 100 68 728 896 82 814 114 7.14 4.— 3.14 157
70 160 80 1035 1275 101) 1175 150 7,80 4.— 3.80 190
2 80 236 116 1402 1754 122 1632 194 8 41 4.— 4.41 220
90 325 148 1712 2185 148 2037 247 8.25 4.— 4.25 212
100 424 187 2014 2625 181 2444 312 7.83 4.— 3.83 191


60 106 82 728 916 110 806 136 5.92 4.— 1.92 77
70 173 111 1035 1319 141 1178 185 6.36 4.— 2.36 94
25 80 263 149 1402 1814 180 1634 248 6.59 4.— 2.59 104
90 374 197 1712 2283 231 2052 329 6.24 4 — 2.24 90
100 511 260 2014 2785 295 2490 433 5.75 4.— 1.75 70


60 112 98 728 938 147 791 163 4.85 4.-0.85 28
70 189 139 1036 1363 198 1165 231 5.04 4.— 1.01 39
3 80 294 193 1402 1889 266 1623 321 5.06 4.— 1.06 39
90 433 266 1712 2411 358 2053 443 4.64 4.— 0.64 21
100 614 364 2014 2992 480 2512 607 4.14 4.— 0 14 5


U ovome raćun i šumarskoga reiitabiliteta — jasno izkazani odnošaji ukamaćivanja
najobičajnijih vrsti uzgoja — podavaju nam sjegurnu podlogu, za utanačenje
financijalnoga efekta, gledom na mogućnost ukaraaćivanja glavnica uz
raznolike dobitne mjere, po kojoj ne samo da ustanovljujemo šumskom gospodarstvu
u istinu odgovarajuću dobitnu mjeru, već nam ista omogućuje podjedno
i normiranje dojduće vrsti uzgoja kao i obhodnje.


Skrižaljka II. dokazuje nam na pr. da ariševe sastojine u 70. godini najveću
zemljištnu rentu davaju. U koliko je ipak, obzirom na štetni upliv čistih i
mješovitih ariševih sastojina na stojbinu, kao i gledom na ograničenu uporabivost