DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1886 str. 7 <-- 7 --> PDF |
~ 66 — toli važnih ogojnih poslovih od nikakovih potežkoća i troškova zastrašiti nesrnije, ipak nam se u taj čas namiće toliko važnih momenata, da ih nikako nemožemo mimoići. A ti su momenti sliedeći: 1. Hoće li se izsječenjem jasenov mladik sbilja dati posve zatomiti? 2. Hoće li izsječenje jasenova hrastovim biljkam sbilja od koristi biti? Odgovor na ta dva pitanja zato je dvojbene naravi, jer kako već spomenusmo, jasen svojim snažnim izhlapljivanjera uprav omogućuje eksistenciju hrasta na mokrom tlu. Da na takovu tlu izsječemo jasenje, zar bi bila izključena mogućnost, da nebi dotično tlo tada još većma omočvarilo, te pogibelj još veća postala ? 3. Jeli mlado jasenje sbilja tako ubitačno hrašću, da isto neće biti kadro vremenom iz jasenine podignuti se i napredovati? Priznajem, da polag sadanjeg izkustva u toj stvari nije moguće na ta tri pitanja dati pozitivna odgovora. Nu uvaživ velik trošak i jako dvojben uspjeh, biti ćemo donekle opravdani, ako reknemo: Nesječimo jasenova posve! Taj stavak kušat ćemo sliedećim podkriepiti. Pogieđjimo jednu takovu po jasenju u opasnost došavšu mlađu zabranu, pa ju prispodobimo sa visokom šumom, što se tik do nje diže. Mi nalazimo na toj staroj sastojim 25 hrastova i 40 jasenova po jutru, te nam se nehotice namiće pitanje, tko bi nam mogao dokazati, da ta šuma nije pred 180 godina izgledala kao ova branjevina do nje, koja je sva zarasla jasenovinom te jedva 300—400 hrastićaka na jutru ima? S kojeg uzroka da nebi bar lO^/o tih hrastića, uvaživ žilavost hrasta dočekalo doraslost? Tko će mi moći za sigurno uztvrditi, da će ona zabrana, na kojoj se po jutru do preko 100.000 hrastovih biljka otimlje za život iza 180 godina ljepše hrašće´pokazati ?! Poznavajuć narav hrasta, da netrpi uza se brata, da puno od tla zahtieva a slabo ga popravlja, sjetiv se, da drvlje izpremiešauo puno bolje uspjeva, što najpače za hrast valja; da nadalje borba za obstanak izniedju dvie istovrstne vrsti drvlja dulje traje, nego li izmedju dvie razno vrstne, tako da je usljed toga i stanka u prirastu dulja, uvaživ sve to, mislim, da neću pogriešiti, kad rečem, da jasen u 50-godišnjoj sastojini u smjesi od 0´6j a hrast 0*4 neće od nikakove škode po hrastik biti. Za primjer navadjamsrez Prašnik sa skoro čistom hra sto vinom starom preko 40 godina, i onda srez De4unsk i to k (ovaj jasenovačke, a onaj novogradiške šumarije) izpremiešan u velike sa jasenovinom, a jedva 30 godina star, pa su ipak tu hrastići u visinorastu već pt-estigli, a u debljini mal ne dostigli one u Prašniku. Iz navedenog pako sliedi, da do dan danas još nemožnmo za sigurno uztvrditi, da li hrašću sbilja prieti pogibelj posvemašnjeg uništenja od strane jasena; što više, promotrimo li sadanje stare sastojine, koje su po svoj prilici u družtvu s jasenovinom ovako divne izrasle, pa uvaživ uz to još onaj zakon Darwinov. da nijedan stvor (individuum) neobstoji slučajno uzalud, nego da svaki ima nieku stanovitu, obći obstanak svemira omogućujuću zadaću izvršivati, — po tom dakle i jasen — iz svega toga dalo bi se nekom sigurnošću zaklju |