DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1886 str. 3 <-- 3 --> PDF |
— 51 — veoma važne činjenice, te da se višeput nije mnogo držalo ni do same osnove: docira se naime ovdje uzelo sjeći posve otvorenu, nezagajenu šumu, to se ondje opet znalo po punih 5—10 godina iduću sjecinu u predzabrani držati: pri čem je još i ta pogrieška počinjena, da je u tako dugo zagajenih dielovili svaka novčana dobit od pašarine i žirovine izostala. Posljedice toga gospodarenja pokazaše se u brzo, kao u mlađih gajevih tako u predzabranah; a pogrieška počinjena pri tom bila je ta, da se ni najmanje nije obaziralo na dvie najvažnije vrsti drvlja, što ih nalazimo u družtvu hrasta, naime jasen i briest. Prvi se nastanio u nižih, vlažnijih, — drugi na viših, suših dielovih sastojine; te dvie vrsti drvlja pokazaše se uz jur navedene elementarne nepogode najvećom zapriekom odgoju čistog hrastika. Nevolja je jednom tu, a mi ćomo pokušat, da li ju je moći odkloniti ili bar umanjiti. U tu svrhu predočit ćemo si najprije sliku sadanjih naših visokih posavskih sastojina, te nauku, koju uzbudemo kadri tim promatranjem crpiti, za našu razpravu upotriebiti. I. Mi nalazimo medju starimi sastojinami Čistog hrastika, izpromiešana tek ovdje ondje sa grabom, briestom i jasenom. Takovi srezovi, gdje jasenina i briestovina ne prekoračuje lO^o ukupnog drvlja, nalaze se većim dielom na suhu tlu, te mislim, da pri iole racionalnom gospodarenju, neće jasenovina u njima maha preoteti; te srezove ostavit ćemo izvan ove razprave. II. Drugi su srezovi, u kojima jasenovina i briestovina iznaša 30—40®/o, a hrastovina 70—607o ukupnog drvlja; i to su većim dielom sve brodske i gradiške šume. Ove prve leže 45 metara a gradiške 96 met. nad morskom površinom. Nu buduć da se gradiške stranom u ponikvi, koja je puno niža nego najveća visina Save, stranom pako u savskih zavojih i bokovih nalaze, to su uzprkos višemu položaju ipak i većoj i duljoj poplavi izvržene nego li brodske. Poplava traje popriečno godišnje sedam mjeseci, sa 1—2 metra dubokom vodom. III. Oni srezovi u kojima je broj jasenovine ili ravan ili dapače premašuje hrastovinu. Ta vrst sastojina representirana je osobito u onih gradiških srezovih, koji leže tik uz Savu. Karakteristika onih II. navedenih srezova jest ta, da se tuj jasenovi i briestovi natječu sa hrastovi pogledom na dimensije, te se može reći, da takove sastojine najljepše eksemplare svih trih vrstih drvlja proizvadjaju. U tih srezovih nalazimo popriečno 25—35 hrastova po jutru, te su isti po svojoj cieni i vriednosti skoro ravni onim srezovom, koji po jutru do 40 hrastova imaju, s razloga, što tuj kvaliteta kvantitetu nadomješćuje. Obzirom dakl e na novčanu dobit neimamo šta jasenovom u takovih srezovih prigovoriti. Glavno obilježje one vrsti (III.) srezova u kojih je jasenovina ravna ili prekoračuje broj hrastova jest to: da su tuj hrastovi doduše postigli obične svoje dimensije, nu u kvalitetu da su zaostali za prvanjimi; jasenovi pako da neimaju ni kvaliteta ni kvantiteta, koje ih obično idu. Tla, na kojih se takove sastojine nalaze, više su vlažna nego suha. |