DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1886 str. 2 <-- 2 --> PDF |
— 50 — K pitanju pomladjivanja posavskih hrastika, Razpravlja Josip Kozarac, kr. šumar. Prigodom skupštine šumarskoga đružtva, sazvane lanjske godine u Novu Gradišku, povjeri mi upravljajući odbor izvjestiteljstvo u predmetu razprave: jjKoji su uzroci, da posavske zabrane postale naravskim pomladjivanjem mjesto hrastika većim dieloni jasenovina i briestovina zaprema, i koje bi mjere proti tomu poprimiti valjalo?" Kako medjutim do sastanka tog došlo nije, to ću eto u sliedećem razviti svoje nazore u upitnom predmetu, i to načinom, kojim mišljah rečeno pitanje razpravljati prigodom same skupštine. Do pred kratko vrieme bili su slavonski hrastici mrtav kapital: ostariše i podjoše se dobrano sušiti, dok im se napokon upozna prava vriednost. Nu jedva taj cas kucnu i već se na.´^i junaci stvoriše u obliku dužica na sisačkom i tršćanskom trgu; to se sbilo tako brzo, da nitko ni pomislio nije na kakovo lukrativnije unovčenje. Taj pretvorbeni proces banuo i pošto je toli naglo, da nas je posve zatekao, neostaviv nam niti vremena, da onako zdravo i ozbiljno na budućnost, na pomladak tih hrastika pomislimo. Sad, kad se iz prvog obilja i razkošja prenusmo, iznenadi nas na naših zabranah neočekivan i nemio gost, zovu ga: Fraxinus excelsior! G-dje je dosada to strašilo šumara bilo?! Kako rekoh, do nedavna bili su naši hrastici mrtva glavnica; sav drvni užitak, što su nam ga pružali, bila su pravoužitnikom putem priebora davana više manje polusuha stabla; osim toga, radilo je niekoliko bačvara pintarsku robu, nu u posve neznatnoj množini. Ono niekoliko čistih sječina, što od te dobe datiraju, pomladjeno je sijanjem pod motiku (uz vojnički nadzor), te se može reći, da su svi mladi sada 20 do 40-godišnji hrastici iz te periode skoro bez iznimke uzorni, te jedva čekaju, da se progale. — U to vrieme pade i živahnija ti-ažba za dtigom, te u taj čas odzvoni i našoj hrastovinil U nepreglednih, tamnih posavskih šumah, otvoriše se 100—500 jutara velike praznine, i uzeše godimice rasti, kao da se zlato u njima kopa- Još nije pravo ni zamukla slava našoj hrastovim, kad se najednom na obzorju slavonskog šumarskog neba pokaza crna točka — pomladjivanje. Hrastici su jur prestari, a da bi mogli obilno uroditi, povodnja učestala svakom godinom, vrieme samo posta nekako abnormalno bez pravog prelaza od jedne godišnje dobe u drugu, više mokro i studeno nego li suho, — sve momenti nepogodni pomladjivanju. Ositn toga škrtarila i uprava s troškom za umjetno pomladjivanje na tolikih sječinah. Postoji doduše osnova, da se pomlad ima naravnim načinom izvesti, što posve odgovara naravi hrasta; prvo s toga, jer hrastova biljka nedvojbeno najbolje uspjeva pod zasjenom visokog drvlja, a drugo, jer su jesenske poplave kadre unsjetno pomladjivanje posve osujetiti. Nu kraj sve te osnove počinio se ipak grieh, da se niesu uzeic u obzij´niiiogc SINI |