DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9/1885 str. 30     <-- 30 -->        PDF

— 882 —


ga je već vrieme sa sobom donašalo. Uzporedno navadjaju se mnienja i nazori


šumskih pisaca, iz kojih proizlazi, da je posije G. L. Hartiga i Cotte jako malo


doprinešeno k razjašnjenju u stvari šumskog uzgoja. U najnovije doba počelo


se opet pi´elaziti prebornoj sječi, nu na koji način, da se to gospodarstvo uvede


i sprovede, nije se točnije kazalo. (Vidi: „Šumogojstvo´´ od K. Gayera). Wagener


razvija svoje nazore, kako bi valjalo šumu uzgajati, da nam unaša najveću


probit; on je tog mnienja, da gusti sklop krošanja nigda neide u prilog đrvlju,


budu kojem obziru, sklop je jedino u uzda n, da uzdrži dobru stoj binu;


stoga valja jedino u prvoj mladosti (do 20—25 god.) pustiti, da šuma u gustom


sklopu raste; čim se vršike podju suživati i same čistiti, odmah im treba zraka


piibaviti: i to tako, da se samo oko onih stabala dobro proriedi,


koja će dočekati doraslost, kojaće dakle aačinjavatisastojinu


za vrieme žetve; dočim nuzgredna sastojina (okolo tih iza


branih stabala) može u punom sklopu ostati. Tim bi se postiglo, da


bi troškovi proriedjivanja, buduć se isto ograničuje samo naoko pojedinih sta


bala, manji bili, nego kad bi se sva sastojina proriedila; da nebi bilo opasnosti


od bure i sniega, i da bi tlo ostalo posve sačuvano. Prostor, koji bi se oko


izabranih stabala otvorio, iznašao bi 60 centm., te bi bio dovoljan za 10 godina


unapried; izabrana stabla bila bi 5 met. jedno od drugog udaljena.


Drugo prorieđjivanje palo bi u 30—50. god., kad se naime grane oko,
otvorenih stabala počmu dodirati; novi progalni okrug valja da opet bude 50
do 70 cent. širok. U to vrieme treba i cielu nuzgrednu sastojinu progaliti, tim
više, jer je ista već postigla debljinu od 18—20 centm., te se može u nekoj
množini kao građja unovčiti. Iza toga valja tlo namah zaštitnim drvljem podsaditi.
Ta progala morat će se po mogućnosti što češće ponavljati. Razumieva
se, da na mršavu tlu neće prazni prostor (okrug) oko krošanja izabranih stabala
tako velik smjeti biti, kao na dobru tlu. Od redovite preborne sječe
(Femelschlagbetrieb) razlikuje se ta vrst uzgoja, što ulaže svu brigu i važnost
u neku stanovitu množinu stabala i u razvoj istih za lies, zatim kako bi sar
stojina što prije željene diraensije postići mogla t. j . kako bi se obhodnja
snizila.


VIII. Doba šumske žetve.
Uz gore navedeni (VII.) odsjek, ovaj je sigurno jedan od najzanimivijih;
svakomu će šumaru još u dobroj pameti biti, kakova se nedavno još borba o
gornju temu vodila. Zadnje kreševo bili su baš sam Wagener i početnik nove
teorije M. E. Pressler u Heraplovu Centrallblatt-u. Wagen€tr navadja mnienja
šumskih pisaca do Presslera; prvi je na redu Hartig, te akopi*em je isti naučao,
da šuma mora u što kraće vrieme i uz što manji trošak, što moguće više liesa
proizvadjati, ipak nije u tom pogledu bio posve na čistu, jer je imao fisikalnu,
ekonomičnu i merkantilnu doraslost. Ostali pisci bili su neodlučni;
nu čini se, da je proizvadjanje najveće masse, bilo više manje svima
obćenito, barem se je u praksi većinom za tim ciljem išlo. Predmnievajuć, da
je Presslerdva nauka svakomu poznata, navest ćemo u kratko samo ono, što