DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1884 str. 19 <-- 19 --> PDF |
—- 305 — zgrabi komad pečenice, pa smuk pod krevet. Opazio ga ipak „Beritener", uzme batinu, pa udri po psetu koje poče sobom bježati, a u taj čas eto ti na vrata redušu sa čorbom, nasrne pas na nju, a reduša se sruši i ode nam čorba na ne malu žalost „Beritenera", koji to psu podnipošto oprostiti mogao nije. Neimajuć čorbe, latismo se hladne bravetine, i pića. Kako se ja još nisam bio priučio, takovu fruštuku, to tim više lugari u moje zdravlje popiše^ a „Beri tener" bi svagda douietnuo, gle naš Švaba, neće da pije, daj si mira, odvrati drugi, čekaj samo dok dodjemo u šumu naućit čemo mi njega sve po sokačku piti, tulit će i on snaraa u isti rok, poznam ja te ljude, imali smo ih. pa su svi mogli i bolje od nas povuci i t. d. Ja sve to slušam pa šutim, dok me „Beritener" i opet njemački neumoli da mu dopustim, da mi predstavi dvie starešine iz sela, kako reće, ljude poštene i uslužne, koji nam a šumu i natrag odrediše kola, te koji bi rađa da me lizpoznaju. Ja ih dadem dozvati u sobu, te ih bez okolišanja hrvatski pozdravim i nagovorim; na što moji lugari, stadoše kao okamenjeni jedan drugog gledati, a. „Beritener" videć, da mi je nasjeo poče; „ta vi ^mvorite baš dobro,naški, a mi smo vas držali za Švabu´^ — Držeć da je vrienie da ki-enemo, odvratim ja, da bi sad bilo vrieme, da se zaputimo na posao, na što nadlugar uhvati za pehar te mi polak navade, nazdravi cifrastu zdravicu, spominjuć medju ostali mi želju, da im nekvarim stare . običaje, pa da ču onda svagdje dobro proći, graničarom da idem na ruku, da im žirovinu i travarinu nekratim, i t d, i t d. što mu naravno obećah izpuniti, samo da se već jednom trpeze riešim, Došavši napokon ipak u šumu, imah šta vidjeti, u mjesto kolosjeka, divna se sterala pred menom stara hrastova šuma, stabla obično 4 — 5 stopa u pi"omjeru i visokih debla, da ih bilo milota gledati. Sječine bijahu jur u planu označene, a i u šumi bijahu razmedje označene humkama, providjenimi brojevi kolosjekah, te bi se šuma bila imala polag jednakih ploha uživati. Zadaća mi stoga bijaše, označiti granicu kolosjeka u cieloj duljim i širini, buletanjem po graničnog stabalja, za da se medja sječine nepromaši, Tekar što sam tako posao započeo, zaklima „Beritener" glavom, pogovarajuć mi, da jedna sječina nebude dostatna za podmirenje potrebštine drvotržca i graničara, te da stoga još bar polovičnu sliedećc sječine priklopim, a nebi li ja to htio učiniti, da će kumpanija kod pukovnije podići tužbu, a ova da. će onda bez pitanja opunovlastiti kapetana, da on sječinu po volji poveća, a jada ću jos uz to imati okapanja, što nisam graničare htio potrebnom gradjom posvema podmiriti, i s toga da neka to radje sada sam učinim i tako da ee i ljudi imat veći rešpekt pred nama i t, d. Ja na ta pričanja pogledam u popis. u kojem bijaše propisana i izkazana gradja za kuće vlastnike odnosnog sela, te nadjem, da je u svrhu podmirenja te potrebe dovoljno 300 hrastovih stabala, a doćim u prijašnjih sječina još dovoljno za gradju sposobnih hrastova preostalo, dapače bilo tamo i jur već oborenog i dielomičuo izradjenog nu neizveženog hrašća, te dočim je |