DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 265 razprostro sam ga po papiru i danomice odmjerio vagom gubitak vode, doklegođ nije težina konstantna ostala i lišće se posušilo. Temperatura sobe iznašala je 18 — 20/* C, te je iz sliedeće tabele vidjeti dane i gubitak vode u 7o Lišće igljaca trebalo je (u temperaturi od 18—20^ C.) 2—3 nedjelje dana, dok se je osušilo, te posjeduje po tom mnogo manju transpirativnu snagu, nego li lišće listaća, koje se je po vrsti već za 3 — 10 dana osušilo. Najbrže osušilo se je lišće briesta, zatim jasena, vrba i brdskog javora; od igljača prvo je na redu ariševo lišće,, koje se je za isto toliko vremena osušilo kao i bukovo. — A.´ Broj dana, Broj dana, Grubitak Gubitak za kojih se z& kojih se Liš(5e listala vode u ^j^y LiŠ(5e igljaca vode u ^/(, je izsuSilo je izsušilo 3 60 0 ariš. . . . . . . 6 — 8 55-5 4^ 5 60 5 bor ...... . 13— 4 62-5 vrba ,.,.. . 4— 5 56 0 crni bor . , . . 16 58-5 brdski javor . . biela jalša . , . lirast ..... . 4— 5 5 5 — 6 54 59 55 0 0 0 omorika borovac ... . 18—2 0 16—1 8 20—2 5 50-0 46.5 48-5 5—6 53 5 5 — 6 5B 0 6—7 53 0 bukva .... . 6—7 40 0 trepetljika . . . 9—1 0 50 5 Da vodenije lišće jace transpirira dokazano je raznimi pokusi i opažanji. BoehmiHaberlandt pronašli su, da s grane strgano i vođom pomoćeno lišće puno brže na zraku vene, nego ono nepomočeno, jer je ono prvo imbicijom upilo vode, postalo vodenije te uslied toga i jače transpiriralo. Na taj način može se protumačiti činjenica, da se rosna ili odmah posije kiše pokošena trava prije osuši, nego ona, koja je nepokisnuta pokošena. Dosadanjim promatranjem došli smo do toga, da transpiracija, dovažanje vode, množina vode i pepela u lišću u nekom savezu stoje, i to u takovom: da je ono lišće, koje snažnije transpirira ujedno i vodenije, te da u svojoj suhoj substanciji više pepela sadržaje nego ono, koje slabije izblapljuje. Po tom bi jača ili slabija transpiracija bila uzrokom, da jednako staro lišće, koje je pod raznimi stojbinskimi odnošaji izraslo, raznu množinu vode i mineralnih tvari u sebi sadržaje. Iz tog sliedi, da je veći ili manji sadržaj pepela u lišću ne samo mjerilom zahtieva našeg drvlja za mineralnim! tvarmi, nego iz tog možemo ključiti i na relativnu potreboću stabala za vodom, kao i na relativnu količinu transpiracije, koliko ista sa množinom lišća u savezu stoji. Ostanu li te činjenice nepobitne, onda bi se ustanovljenjem množine vode i pepela u. lišću pronašao najlaglji načm, kojim bi se relativna množina transpiracija opredjeliti mogla. Da izmedju sadržaja vode i pepela u Ušću takovog drveća, koje je pod istimi stoj |