DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 255 ~ Občinski šumar marljiv i sviestan u službi, hoteći izpunjavati §§. 38. i 39, rečene naredbe, propisane mu dužnosti, (uz današnje šumsko - gospodarske odnošaje urbarno občinskih šuma i ogromnog podčinjenog mu područja), sjegurno će u tom radu nalaziti tolikog i tako raznoliko poslovanje, da mu neće doteći vremena inakim radnjam, ponajmanje pako onakovim, kakove no mu se danas na račun naslova „kotarski" prečesto dodieljuju. A baš zaotojersu nam sve te okolnosti poznate, te što znamo, da se jedino od te rieći „kotarski" izvadjaju konsequencije, koje ne mogu imati druge svrhe, van da i onako jur dosta poremećene odnošaje urbarsko-občinske šumarske uprave, još i večraa pomute, uzesmo tuj zgodu spomenuto razpraviti. Občinski su šumari nuždni, oni su nadalje i naravna konseguencija postojeće občinske autonomije u našoj domovini, a baš zato im treba osjegurati obstanak i bit, toli u materijalnom, koli u moralnom pogledu, treba li pako van tib občinskih šamara zemlji osim jur u tu svrhu namještenih sedam t. z. kr. žup. nadšumara, još i drugih političkih (kotarskih, podžupanijskih) šumarskih vještaka, a ono neka se takovi i namjeste, nu ne na trošak pojedinaca (obćina) već na trošak zemlje. Dokle pako obćinc same svoje šumare plaćati imadu, dotle ih ovi imadu takodjer i izključivo služiti. Ponajmanje pako dužne su obćine plaćati njekakve t, z. kotarske šumare, koji u istinu kod njekih podžupanija jedino zaostatke stanovitih organa rešavati imadu. Toliko na uvaženje onim, koji bi radi jedno — na najveći uštrb dragog. —ć. Nov zakon o neposrednom porezu u kr. Srbiji i poljska privreda.^ Po jednom starom zakonu o porezu, koji je izdan od 2. Oktobra 1864. u Srbiji je sve do sada postojao razrez danka po „imovnom stanju." To imovno stanje ocenjivali su opštinski odbori, koji su ujedno sve gradjanstvo što pripada dotičnoj opštini, podelili u klase po imućnosti. Država je tražila od opštine na svaku „poresku glavu´* polugodišnje po 15—16 dinara; i ova osnovna stopa danka zvala se: glavnica. Svi gradjani, koji su po oceni odborskoj po imućnosti dolazili u sredini, plaćali su ovu glavnicu; oni pak, koji su se računali medju imućnije, bogatije, plaćali su porez „nad glavnicom" , a oni, koji su se računali medju siromašnije, plaćali su „izpod glavnice." Glavnica sačinjavala je za sebe samo jednu klasu; a one druge dve podele delile su se na više kias´^, po kojima je plaćanje srazmerno sve više ili sve manje od glavnice bilo, tako da su dakle imućniji obterećivani i onim manjkom, koji sirotinje do glavnice nisu mogli da plaćaju. No ipak bilo je i ograničenja, do koje stope mogu se bogataši porezom obteretiti. Tako u Beogradu, gde ima polumilionara i milionara, nije se mogao gradjanin obteretiti većim godišnjim dankom (ma * Opazka »ireduičtvM. Ovaj članak priraismo od vrlo štovanog prijatelja družtva u Beogradu, a iznimno pridi-žasino i prvotni pravopis. |