DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 245 — Odkuda sušaki?´^ čuo sam često puta, tužiti ^e yeijactvo — da re sušaci po hrastovih šuuiah godimice množe, i to, tim više — ćim se više sjeku ili vade. Kako narod naš u svemu, tako je i u tome bistroum. Bezdvojbeno jest bo, da je ponajglavniji razlog sušenja stabalja u hrastovih šiinia, bez obzira na starost u samom neukom i pustološom šumskom gospodarstvu lakovili šuma- Da je tome u istinu tako, imao sam sgodu i opeta u najnovije doba opaziti^ putujuć diljem Hrvatske, .te kojom mi zgodom palo više puta ii oći, takovo rapidno sušenje hrastovih stabahih, a osobito mi pri tom iztaknuti šumu, imovne obćine Cvetković (podžupanija jastrebarska), gdje mi se dapače i sam odbornik šumski potužio na to primjećujuć; da će sada biti ^lo i naopako, jer doćim jim njeki ušenac hoće da tamani gorice, da im je šumu napala sušica, Spomenuta šuma obćine Cvetković, zaprema prostor od bhzu .:>()0U r^lih. Visoka je hrastova šuma, leži u nizini, te je za proljeća izvrgnuta poplavi. Položaj i tlo povoljni su.hrastu. Starost šume jest 65—70 godina, debljina pojedinih stabalah leži u prsnoj visini medju 30 i 40 cm. Šuma ta akoprem toli mlada, ipak je već na tohko proredjena, da poprečno tek 58 hrastovah dolazi po ral. Da je šuma za prve mladosti ipak bila u sklopu, dokazuju muogobi-ojni panjevi nalazeći se šumom. Nedvojbeno je nadalje, da se prigotiom preliinuija i vadjenja hrašća, vazda liepše i krupnije hrašće sjeklo — to bo je lic sanio prijalo ovlaštenikom, no polučila se tako i veća vriednost kod unovčivanja. Isti postupak postoji žali bože još i dan dana.s, a posljedica vse toga opaža ponajbolje na krošnjah hrašće, koje se napredno suši. Čemu se ipak nije čuditi, jer je šuma kako rekosmo, razredjena do volje, a s toga i tlo posvemašnom izsušenju izvrgnuto, okolnost, za koju znamo, da hrašću podnipošto neprija. Osobito je nadalje napadnuto od sušice ono hi-ašće, koje je prije bivše u sklopu, na visoko uzrastlo, te koje je s toga visokog debla, a malene krošnje, najviše pako opaža se to sušenje na hrašću, koje je uzrastlo na južnoj strani šume, te s toga još većma sunčajioj žegi iz\rženo. Na takovom hrašću viditi je krošnju već i preko ^/.^ suhu, a samo ono hrašće nije još sušici podvrženo, koje je "od mladosti bih) više na prostoru, te s toga kratkog debla i velike te razširene krošnje, a s toga i kadro, sačuvati žilje od sunčanih zraka i vlažnim ga podržavati. Za da još bolje predočim opreku medju naravno te svrsi shodno uzgojenom šumom i ovom prehranom, iztaknuti ću tuj šumu „liovski lug^\ vlastnost imovne obćine križevačke. Tamo nalazimo oveći komplex do lOO godinab stare hrastove šume, koja je još u podpunom sklopu, tako, da na ral do 245 hrastovah, debljine, (u prsnoj visini) 40 do 46 cm., dočim je visina istih do 30 metara, do vrha krošnje. * Sušaki zove narod, suhovrha hrastova stabla, doČim pcfjav sam zove sušicom. |