DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1884 str. 52 <-- 52 --> PDF |
— 104 — je veoma izdašan, nekopa se u njem, jerbo se pojas 6ini već pretegotnim. Kovovi su većinom duboki samo 30 do 50 aršinab. Sprave za silazenje i dizanje sastoje od jednostavna kola na vreteno, oko koga je ovit razmjerno dugaSak konop, na kom je zaimač. Okno rova okruglo je, te ima obiiSno dva do tri aršina u promjeru. U rov nisam se nikako mogao odvažiti, jerbo osim što je vienac okna na vrbu gredami obit, nije doli niže ništa napravljeno, da se nebi koj komad zemlje ili kamenja u oknu odrušio^ te ranio ili zasuo čovjeka, koji se u onom zaimaću u rov spušta. Nad oknom rova neima niti krova; ljudi rade tu pod zemljom bezbrižnošću, koja se drugdje nebi trpila niti u najžilavijoj zemlji. Dignuta ruda goni se tad u krošnjak na konju u jednostavnu talionu. Ljudi u talionah neimadu ni pojma, da rudu naSine laglje taljivom n. pr. atmosferičkimi uplivi, već ju obično ´ odmah izmješaju sa ugljenom od đrveta i stave u peć, u kojoj je već prije nastrt log drvenoga ugljena. Ta peć ima oblik ćetverokutne odrezane piramide, a načinjena je od čvrste ilovače, te kakova dva metra visoka. Od ozgor siplje se u uju ruda i uglevlje ; dolje je na jednom mjestu ostavljena rupana, koju željezo iz peći curi. Taleuje traje 18 do 30 satib, a tad se probuši rupa, te iz nje pušta usijano raztopljeuo željezo u zemljeni žleb, gdje se čvrstne i shladni. Jednim talenjem nikad se nedobije više od 50 okah surova željeza, često pako stali ga se u peći mnogo manje. Sčvrstnuti komad željeza ide iza toga pod primitivno kovalo ili samokov, koji^voda tjera. Ondje se očisti od trske i izkaje u kovano željezo obična u trgovini lika. Čelik, (nada ili ocjei) nepravi se tu već si ga svaki kovač za svoju porabu mora sam priredjivati, te je na taj način čelik i i-azliČan i mnogo slabiji od našega. Željezo u obliku za trgovinu prodaje se u starom Majdanu popreko po 12 novč. oka. Porez, u kom je sadržana i odšteta za rudu i za uglevlje, plaća se desetinom, koju je vlada za godinu 1883. jednomti Predorčaninu za 2400 for. iznajmila. Po toj zakupnini računa se dakle, da se na godinu izradi od prilike 200.000 okab željeza, al ga se mnogo više mora izraditi, jerbo u kotaru Sanskoga mosta imade svega skupa 27 majdanah, od kojih pojedini daja na godinu oko 10.000 okah željeza. PoprieČna zasiužba radnikah iznaša 15 do 20 novč. na dan! Većina majdanah neradi čitavu godinu, već samo od jeseni do proljeća, kad naime neima gospodarskoga posla, jerbo skoro svaki radnik imade i svoje gospodarstvo. Svi radnici katolici su, te imadu liepe drvene crkve u Staroj rieki i Saslni i vlastite škole, u kojih je župnik učitelj. Gori smo već spomenuli, da se za talenje rabi samo uglevlje od drveta. Uz obilje šumah u kotaru nebi odatle bilo štete po šumarstvo, da nevlada još drugi običaj, da se naime uglevlje pravi samo od mladih hrastićah, tek nešto debljih od dobra kolca. Ja sam nnstoJHO, da popreko izraČunam štetu, koja tim nastaje šumarstvu, te došao do stiedećeg: Za talenje jedne oke rude treba, kako kažu, šest okah uglevlja. Za 200.000 okah željeza, koje se dobiju iz 500.000 okah željezne rude, u kojoj je 40"/,^ željeza, treba dakle 8 milijuna okah uglevlja, a ta množina uglevlja dobiva se Iz 19 milijuna okah drveta. To iznaša, računajuć oku po 1´25 kilograma 23,250.000 kilogr., ili po Koniga od prilike 23.250 kubičnih metarah drva, iliti poldrug put onohko, koliko svake godine sve mlade hrastovine po navedenih planinah priraste, koje zauzimlju prostor od kakovih 15.000 hektarah. Kad se nadalje još uvaži, da iz onih šumah pučanstvo uzimlje sve drvo, Sto mu za ogrev treba, i da po njih i blago pase, tad se može uzeti, da se na godinu iz mladih hrastovih šumah vadi tri puta onoliko drveta, koliko ga može u godini danah prirasti. S drugimi riečmi, ako trošenje i prlrastivanje ostane isto, tad će mladih hrastovih šumah na Behemer-aginici i na Majdanskoj planini nestati u vremenu od 73 sadanjc njihove dobe, a to bi bilo već za kakovih 9 do 12 godinah. Iz toga se vidi, da je od prieke nužde, da se uvede racionalno talenje u bosanskih željeznarah, a odatle bi nastale sliedeće koristi: 1. moglo bi se mnogo više željeza iztaliti, 2. popravila bi se i plaća radnikom, 3. upotrebile bi se ogromne bukove šume ^a pravlenje uglevlja i davale razmjerno veliku korist, 4. spasile bi se od propasti |