DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1884 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 93 — . Književni listak, Beitrage znr Lehre von den Durchforstung en, Scblagsteilungen und Lichtungsb ieben. Von Gustav Kraft. Poznato je, da pitanje o pLX>riedjivanju i progaljivanju šuma nije još riešeno; ono stoji danas tim većma na dnevnom redu, što se proriedjivanjem ne misli udovoljiti samo dgojnom momentu, nego što je proriedjivanje od velikog upliva i na financijalnu btt dotične sastojine. Što se tiče naravi, te navlastito stupnja proriedjivanje, to se u tom pogledu dosada slabo došlo do sporazumka u šumarskom svietu, — čemu se ni čuditi nije, kad se pomisli na raznovrstne sastojine odgojene pod najra/.novrstnijimi okolnostmi. Vec ista dosadanja oznaka stupnja proriedjivanja „slabo.% „srednje", „ojako" jest sama po ^ebi preveć občenito i nejasno izražena, i to tiera večma, što su se te oznake uijoravljale. koje na gromadu, koju želimo izvaditi, koje na gromadu, koju želimo ostaviti. Da se tomu nesporazumku ugne, napisao je Kraf t gornju knjigu, razvijajuć n tom pogledu svoje nazore, uplićuć i nadopunjujuć starija izkustva sa novirai. Mi ćemo se u kratko osvrnuti na točke, koje nam se čine najznamenitijimi i najzanimivijimi, a komu je stak) do razvoja šumarstva, neka zasuče rukave, te neka i sam izkusi i osvjedoči se, što valja a što ne valja. Da najprije dodjemo do što precisnije oznake, to misli Kraft , da čemo stupanj proriedjivanja najbolje označiti sa quotientom, kog dobijemo, ako ostavit se imajuću gromadu (masu) podielimo sa prvobitnom (punom) gromadom, koju je sastojina pr ije proriedjivanja 1 j 11 -^ (pt>slje proriedjivanja) ^ .-^ imala, dakle --^ — V -. i- % a tai auotient zove se po njemu m (pnje proriedjivanja) zašt o m a quot a (Ueberbaltsquotte). Prelazeći na učinke raznih stupanja proriedjivanja na daljna ostavit se imajuća debla, dolazi Kraft do zaključka, da nam kakvoća krošanja, a donekle i visin a debal a ima biti glavnim kriterijom i kažiputom kod proriedjivanja. Usiied toga diele se krošnje u dvie grupe: A) u normalne i zdrave, B) u degnerirane i zakržljale. Te dvie velike grupe razdieljene su radi tanje oznake u sliedećih pet razreda: 1. Najviša stabla sa izvanredno razvijenom krošnjom; 2. visoka stabla sa dobro razvijenom krošnjom; 3. srednja stabla, nalik onima druge klase, samo što im je krošnja više sbijena i suzita, te ovdje ondje,počima degenerirat. Taj treći razred čini prelaz od grupe A grupi B; 4. Nadvršita (zastrla, nadkriljena) stabla, i to: 4«. krošnja im nije zastrta od jačih debala, nego je samo sbijena medju njima, i 4ž». krošnja osim vrška posve zastrta; 5. sasma nadvršita, pod sklopom ostalih, te buduć bez svietla, većim dielom sušeća se udušena stabalca. Drugi razred je obično vladajući, namah za njim dolazi treći, zatini u padajućoj množini sliede ostali razredi. Prvi razred kao izvanredan najslabije je zastupan. |