DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1884 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 82 — Množina njihova u cistom mineralnom tlu, je obično vrlo neznatna, navlastito u pješčanomu tlu. Stoga Je množenje tih hrauiva u tlu raztvorbom humusa, za razvitak šumskih bilina od ne male važnosti. Gospodarski produkti (sjemenje) sadržaju mnogo više dušika, nego li šumski produkti; poljodjelskom tlu ođuzimlje se dakle godišnjim prirodom mnogo više dušika, nego li šumskom tlu. Stoga je gospodar prisiljen svojemu tlu gnojenjem (sa stajskim gnojem, guanom) dovoljnu množinu dušičnih hraniva opet povratiti, za da mu se plodnost uzdrži. Kod šumskog gospodarenja suvišno je ovakovo umjetno dovadjanje dušičnog hraniva, jer se iz šume odstranjuje samo drvo, koje vrlo malo dušika sadržaje, đočim u šumi ostaje na đtišiku bogati listinac , iz kojeg se raztvorbom u humus, kao i dalnjora raztvorbom ovoga, tolika množina dušičnog hraniva (amoojaka i dušične kiseline) razvije, da je šumskomu drveću dalnja uspješna vegetacija osjegurana. Osim toga upija humus, uslied svoje šupljikavosti i plinasti amonjak iz zraka.*) Velevažno svojstvo humusa odkrio je prije malo vremena S i m o n, upravitelj kem. gospod. pokušališta u Genfu. On nadje, da su humusove kiseline u stanju, iz zraka dušik upiti, te u amonjak ili dušičnu kiselinu pretvoriti. Po Simonovih opažanjih, množi dakle humus nesamo svojom raztvorbom dušična hraniva u tlu, već on veže i atmosferični dušik, te ga pretvara u tvari, kojimi se biline kao hranivom poslužiti mogu. Nu ti pokusi Simona treba, da se još dalnjimi opažanji potvrde. Mineralne sastojine humusa kao hranivo za bili ne. U predležećem opisano blagotvorno djelovanje humusa na tlo i vegetaciju, potiče od organičkih (izgorivih) njegovih sastojina. Nu humus sadržaje i sve one razne mineralne (rudne, neizgorive) čestice, koje sadržaše listinac. One prelaze, nakon posvemašne raztvorbe humusa, u tlo, a iz ovoga primaju ih biline, kod sliedeče vegetacije, opet kao hranivo. Da vidimo, kako ove mineralne tvari, koje se čuvanjem listinca tlu opet vračaju, uplivaju na njegovu plodnost. Mineralne čestice listinca potiču većim dielom iz dubljih slojeva tla, iz kojih ih je na daleko razgranjeno korenje izvadilo. Ta mineralna hraniva, koja drveće korenjem iz dubljine tla vadi, te za tvorenje drva i lišća upotrebljuje, prelaze lišćem u gornje slojeve tla. Ovim postupkom posta^ju dakle godimice gornje vrste tla plodnije na trošak dolnjih slojeva"^"^) *) Ovo svojstvo upijanja amonjaka humusom može se upotrebiti u tu svrlm, da se na gnojištih i štalah preprieči Mapljenje amonjaka u zrak. Treba ti tu svrhu gnoj samo sa bunaoznom zemljom posipati **) Korenje prodire feto daleko u kamenitu podlogu tla, te znatno upHva na raztrošbu kamenja i krsja. Kiselim sokom i ugljičnom kiselinom, koje korenje izlučuje, raztvara se i topi kameuje, raztvorene, te čestice prelaze korenjem u bilinu. Dokazom tomu uplivanju korenja na kamenje su mnogobrojne pukotine, udubine i začepi, koje ono na kamenju proizvadja |